Udar na Ratare-Niske cene pšenice i brašna

Niske cene pšenice i brašna, nelikvidnost u poslovanju većine industrijskih mlinova kao i siva ekonomija u mlinarstvu veliki su problemi i ovogodišnje proizvodnje, otkupa i plasmana hlebnog žita u Srbiji, izjavio je danas direktor “Žitovojvodine” Zdravko Šajatović.

agriculture-3

Prvi čovek udruženja koje okuplja najveće industrijske mlinove u našoj zemlji upozorio je da, zbog konstantno male cene brašna u odnosu na pšenicu (paritet je 1,3:1), većina tih mlinara posluje s gubitkom pa bi im dobrodošla odgovarajuć pomoć države, radi obezbeđivanja likvidnih sredstava za ovu žetvu.

“Žitovojvodina” je blagovremeno tražila od Ministarstva poljoprivrede da se, posebnom uredbom, omoguće regresirane kamate na bankarske kredite za otkup i zalihe pšenice, rekao je Šajatović Tanjugu napominjući da su predložili da efektivna kamatna stopa bude dva odsto.

Na taj način bi industrijskim mlinovima bila obezbeđena likvidna sredstva kako bi, u vreme žetve, otkupili novu pšenicu u znatno većoj količini nego što se očekuje, kazao je on i dodao da u vezi s tim predlogom još nisu dobili odgovor, odnosno uredba još nije doneta.imagespp

Problemi u otkupu se usložnjavaju i time što, kako navodi Šajatović, po svoj prilici, ni republička Direkcija za robne rezerve neće se tokom ove žetve javiti kao otkupljivač ni uobičajenih “simboličnih količina” od 50.000 tona, jer već imaju na zalihama oko 200.000 tona lanjskog hlebnog žita.

Šajatović podseća na to da je pšenica berzanska roba, pa se time i njena cena formira na osnovu ponude i tražnje na tržištu.

“Srbija je najveći proizvođač i izvoznik pšenice u CEFTA području, što znači da to tržište iz okruženja utiče i na domaće, tako da mi ne možemo imati veću cenu pšenice”, napominje Šajatović.

On objašnjava da, ako bi ta roba kod nas bila skuplja onda “ne bismo mogli ništa da izvezemo, sve bi ostalo na domaćem tržištu i situacija bi bila još gora nego što je sada”.

Poseban problem u tom repro-lancu jeste i takozvano “crno tržište brašna” u Srbiji, odnosno siva ekonomija koja u domaćem mlinarstvu učestvuje sa čak 30 do 40 procenata, upozorio je Šajatović podsećajući da “Žitovojvodina” odavno traži da država krene da se bori protiv tog velikog problema koji opterecjuje ukupnu ekonomiju naše zemlje.

индекс

“Ova Vlada Srbije je prva koja je izrazila jasnu političku volju da krene u borbu protiv sive ekonomije u ovoj branši”, istakao je Šajatović napominjući da su u tom pogledu već preduzeti određeni koraci.

Naglasivši da siva ekonomija uništava legalno mlinarstvo, on je naveo da njeni činioci najčešće izbegavaju plaćanje poreza na dodatnu vrednost i na dobit, posluju tako što plaćaju uglavnom gotovinom, nemaju uveden “hasap” sistem i zahvaljucući svemu tome njihovo brašno je za dva do tri dinara jevtinije po kilogramu od onog iz industrijskih mlinova.

To je tipičan primer nelojalne konkurencije, koja prouzrokuje velike teškoće u poslovanju industrijskih mlinova, nelikvidnost i sputava ih u tehnološkom razvoju tako da, ukoliko ne budu preduzete odgovarajuće mere, postoji opasnost za opstanak srpskog mlinarstva.

1434546910100_8

Mi ne želimo da mali mlinovi budu uništeni ali tražimo da u toj oblasti država uvede red,  kaže Šajatović podsećajući da su članice “žitovojvodine” prošle godine samlele oko 570.000 tona pšenice, što je polovina ukupne meljave hlebnog žita u Srbiji.

izvor-Tanjug

Article written by

Please comment with your real name using good manners.

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial