Pšenica folijarna prihrana ako nema kiše

8f196e420e2a21087f491ad170a5f591_650641ecd7e3337bedbb64d7449aa56e_crop

Pšenica folijarna prihrana – Kada postoji bojazan da zbog izostanka padavina usevi pšenice mogu stradati zbog nemogućnosti korištenja hraniva, naročito azota iz prihrane, može sa pomoći istima folijarnom prihranom otopinom uree.  Ureu se može prethodno otopiti izvan prskalice ili polako otapati u prskalici uz postepeno dodavanje uree i vode i uključen mešač. Treba paziti da se naglo u malu količinu vode ne doda velika količina uree, kako ne bi došlo do kristalizacije uree u rezervoaru.

  Prskanje obaviti u poslepodnevnim časovima (pred veče) kada se barem 4 sata ne očekuju padavine, nego rosa koja će pomoći urei da uđe u biljke. Količina vode  treba da je ona koju inače primenjujete pri prskanju useva (250 /ha odnosno 150 l/kj).

  Pšenica i uljana repica podnose 25 % koncentraciju uree u otopini! Svakako da će nepristupačnost hraniva (azota) iz prihrane izazvati umanjenje prinosa jer se radi o gladovanju biljaka u 4. etapi organogeneze, kada se formiraju važni činioci prinosa. Ako je ista pojava na ozimom ječmu, onda primenitidvostruko manju količinu uree!

  Umesto uree može se primeniti AN, ali pri tome dejstvo nešto sporije jer se nitratni deo AN- a mora redukovati u biljci da bi se ugradio u esencijalne amino kiseline. Ova mera svakako pomaže da se “premosti” period gladovanja do sledećih padavina! Jednako tako mora se imati u vidu da ako posle prihrane pšenice ili uljane repice nije uopšte palo kiše ili je to nedovoljno, to će zbog duže direktne izloženosti azotnih đubriva visokim temperaturama doći do gubitka azota voletizacijom (“isparavanjem”) u obliku amonijaka i iskoristivost azota datog u prihrani će biti manja. To je još jedan razlog da se aktivira u većoj meri folijarna ishrana – prihrana ureom!

  Ni mala količina padavina neće značajno pomoći iskorišćenju azota datog u čvstom (krutom stanju) u prihrani. Jedino ako padne 25 – 30 litara kiše po metru kvadratnom pomoći će iskoristivosti azota datog u prihrani ozimih useva, ali i izazvati povećenu mineralizaciju azota iz humusa i organskih ostataka predu seva.

  Miroslav Borojević dipl. ing.polj. PSS Vrbas

Article written by

Please comment with your real name using good manners.

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial