Folijarna Prihrana

water-drops-green-leaf-2880x1800FOLIJARNA prihrana – Hranivo aplicirano na ovakav način može brzo da  deluje, brzo dospeva do hloroplasta, gde se obavlja proces fotosinteze, a i stepen iskorišćenja hraniva unetog na ovaj načinje izuzetno visok.

Folijarnom ishranom izbegava se antagonizam između pojedinih elemenata, fiksacija hraniva u zemljištu, kao i međusobno vezivanje jona u oblike koji nisu pristupačni biljkama. U proizvodnji povrća, kao u ostalom i u poljoprivrednoj proizvodnji uopšte, glavni motiv proizvodača i osnovni cilj jeste postizanje visokih i stabilnih prinosa izuzetnog kvaliteta.

Od činioca koji direktno utiču na prinos i kvalitet povrća ( klima, zemljište, agro – tehnika, sortiment ), jedan od najvažnijih je zemljište. Zemljište je, osim toga što predstavlja podlogu za biljke, tj. biljke rastu i razvijaju se na njemu,glavni izvor vode i hranljivih materija,koje su neophodne za rast i razvi će i koje biljke usvajaju preko korena. Međutim, i nadzemni organi, pre svih list, mogu da usvajaju mineralne materije i vodu. Sposobnost biljaka da usvajaju vodu i hraniva preko lista danas u savremenoj proizvodnji povrća, kako na otvorenom polju, tako i u zaštićenom prostoru, koristi se kao redovna agrotehnička mera u ishrani biljaka. Ovakav vid ishrane naziva se folijarna ishrana.

  Značaj folijarne ishrane je, pre svega, što hranivo aplicirano na ovakav način može brzo da deluje,brzo dospeva do hloroplasta, gde se obavlja proces foto sinteze, a stepen iskorišćenja hraniva unetog na ovaj način je izuzetno visok. Pri ovakvoj ishrani povrća izbegavaju se, gotovo, redovne pojave koje se, inače, javljaju pri ishrani iz zemljišta, pre svih, antagonizam između pojedinih elemenata, fiksacija hraniva u zemljištu, kao i međusobno vezivanje jona u oblike koji nisu pristupačni biljkama.

 Protivnici folijarne ishrane, kao glavni nedostatak ove mere ističu da se folijarnim đubrenjem dodaju male i nedovoljne količine hraniva koje ne mogu da zadovolje potrebe biljaka, zatim da se nepažnjom i povećanim koncentracijama može dovesti do stvaranja ožegotina, kao i da se troškovi proizvodnje korišćenjem folijarnih đubriva značajno povećavaju.  Ovakve kritike su bez osnova zato što folijarna ishrana nije, niti treba da bude, osnovni ili jedini način ishrane biljaka, već je treba posmatrati kao dopunsku ishranu, odnosno meru koja omogućuje brzo i efikasno delovanje, radi korekcije ishrane biljaka, folijamo đubrenje treba kombinovati s osnovnim đubrenjem, kao i prihranom.

 Kada je reč o povećanju troškova proizvodnje oni mogu da se smanje ako se folijarna ishrana izvodi i kombinuje sa drugim agrotehničkim merama, pre svih zajedno s aplikacijom sredstava za zaštitu bilja. Obično se u prskalicu stavljaju prvo zaštitna sredstva, pa tek onda đubrivo. U tom slučaju, pri primeni, đubrivo pomaže boljem usvajanju pesticida od strane biljke i rezultira u boljem efektu preparata.

FOLIJARNA prihrana gajenih kultura čuva plod

Prednost folijarne ishrane je i to što je ovu meru moguće izvoditi i više puta u toku vegetacije tako da možemo uticati na opštu kondiciju useva, povećanje prinosa i poboljšanje kvali teta povrća, kao i povećanje otpornosti na bolesti i štetočine. Pri intenzivnoj proizvodnji povrća uprkos obilnom i pravilnom unošenju hraniva u zemljište, često se javljaju nedostaci pojedinih hraniva, kao posledica nemogućnosti korena da usvaja dovoljne količine hraniva, pa se kao rešenje tada nameće folijarna ishrana. Folijarnom ishranom se uglavnom otklanjaju nedostaci Ca, Mg, B, Fe, Cu, Mn, Mo, Zn, ređe N, P, K, jer takvom merom može brzo i kvalitetno da se otkloni taj nedostatak,pre nego prihranom granuli sanim hranivima ili prihranom preko sistema kap po kap.

Neki elementi (npr. kalcijum, gvožđe, bor ) su slabo pokretni ili gotovo nepokretni i veoma sporo se transportuju, tako da često dolazi do pojave nedostataka tih elemenata, pa se za otklanjanje nedostataka ovih elemenata preporučuje upravo ishrana preko lista. Folijarna ishrana se koristi i u slučaju oštećenja ili bolesti korena ili ako postoje uslovi koji utiču na slabo usvajanje ili potpuni prestanak usvajanja hraniva iz zemljišta (poremećen vodno-vazdušni režim, nepovoljna pH vrednost,niska ili visoka temperatura zemlji šta,ispiranje hraniva iz oraničnog sloja,fiksacija pojedinih hranljivih elemenata,antagonizarn među pojedi nim jonima i dr.). Folijarna ishrana savetuje se i u sluča ju pojave oštećenja,koja su izazvana vremenskim nepogodama (kiša, grad, vetar) ili oštećenja od bolesti i insekata, kao i fiziološka oštećenja (sunčane pege).

Značaj i nedostaci pojedinih elemenata

  •  Azot – N: oblik koji bfosfor manjakiljka usvaja preko lista je amidni-karbamid-urea, dok su slabije usvojivi amonijačni NH4 i nitratni N03 oblik.

  •  Fosfor – P: nedostaci se javljaju u proizvodnji rasada i nakon sadnje u vidu ljubičastih nijansi na mladim biljkama i sa naličja listova. Simptomi većeg nedostatka su zaostajanje u porastu vegetativnih i generativnih organa, žutilo na prvim pravim listovima i intenzivna zelena boja gornjeg dela tek posađenih biljaka, pojave slične simptomima nedostatka kalcijuma (Ca) na mladim plodovima, abortacija cvetova 5 i 6 cvetne grane, kao i slab kvalitet plodova i krupnoća.folijarno

  • Kalijum – K:  nije gradivni element i ima ulogu isključivo u metabolizmu (usvajanje i transport svih hraniva i vode, aktiviranje enzima). Nedostatak se primećuje na najstarijim listovima (žutomrke do mrke nekrotične pege). Prvi znak nedostatka na paradajzu je u vreme ranog naduvavanja i svetljenja plodova, koji izgledaju staklastoprovidni. Od odnosa N:K zavisi prinos i kvalitet. Kod odnosa 1:1,8 i manje raste prinos, slabi kvalitet, produžava se vegetacija, pojavljuje se zelena kragna, pucaju plodovi, naročito pri većoj vlazi zemljišta. Pri odnosu 1:4 izuzetan je kvalitet, uz manju produkciju.

  •  Kalcijum – Ca: važan je u strukturi membrana i pri nedostatku ovog elementa ćelije pucaju. Simptomi nedostatka su u vidu plutastog tkiva. Zbog slabe transportabilnosti nedostaci se javljaju na najudaljenijim tačkama biljke i najmlađim tkivima (primarna kupa rasta, vrh korena, vrh ploda, rub lista). Bez kalcijuma slabi otpornost biljaka na bolesti i prestaje porast.

  •  Magnezijum – Mg: važan sastojak hlorofila i brojnih fizioloških procesa. U slučaju nedostatka magnezijuma prestaje fotosinteza, razgrađuje se hlorofil, što je česta pojava na starijim listovima. Pri slabom osvetljenju, u nedostatku vlage, slabi usvajanje Mg.

  •  Mikroelementi: potrebe biljaka za mikroelementima su najveće u početnom delu vegetacije i slabe prema kraju. Linija prinosa polazi sa istog mesta, gde se nalazi tačka nivoa snabdevenosti mikroelementima. Uzroci nedostaka mikroelemenata, osim izostavljanja đubriva sa njihovim sadržajem u ishrani biljaka su:peskovita i organska zemljišta, visok pH vode i zemljišta, kisela zemljišta, visok nivo fosfata, visok nivo azota, primena većih doza drugih makro i mikroelemenata, zasušivanje u proizvodnji rasada, suviše hladna zemljišta i prerana sadnja, slabo razvijen koren, visoka propustljivost zemljišta i gubitak vode, suvišna vlaga zeljišta, visok nivo bikarbonata u vodi, upotreba đubriva koja sadrže samo NPK, intenzivnost gajenja…

  • gvozde manjakGvožde – Fe: od svih mikroelemenata biljke najviše iznose gvožde. Nedostaci se prvo uočavaju na najmladim listovima u vidu hloroze. Najpovoljniji oblik usvajanja Fe su helati (EDTA, HEDTA, EDDHA…) i veći nedostaci se otklanjaju folijarnom primenom ovih jedinjenja. Nedostatak se javlja pri visokoj pH vrednosti, već od 6,5 zavisno od drugih činilaca. Visoka vlaga zemljišta zabarenost uzrok je nedostatka. Nestručna upotreba specijalnih đubriva sa gvoždem dovodi do suviška i biljka postaje plavo-zelena, uz primetno smanjen porast.

  •  Bor – B: važan element za građu i deobu ćelija, formiranje i klijanje polena. Simptomi su kržljavost,krti listovi,loša oplodnja,sitni cvetovi. Česta pojava opadanja zelenih plodova parada jza nekoliko nedeljacink manjak pre zrenja je znak nedostatka bora i slabog spoja na izraženom kolencu peteljke ploda.

  •  Cink – Zn: nedostatak se ispoljava u vidu sitnolisnosti (mali, uski, sitni listovi) i kratke internodije.Na listovima se uočavaju hlorotične pege i nekroza.Pojava nedostatka cinka u plaste nicima je retka, osim ako se ne koriste đubriva bez njegovog sadržaja, pa je došlo do iscrplji vanja biljaka.

  •  Bakar – Cu: nedostatak karakterišu kržljavost, slabo oprašivanje, neotpornost na sušu i bolesti, gubitak nekoliko cvetnih grana (5,6,7…) ili cvetova i upotrebom velikih količina stajnjaka.

  •  Mangan – Mn: simptomi se ogledaju u obliku internervalne hloroze i nekrotičnih pega na listovima, slabom porastu korena i manjom otpornošću na bolesti, malim brojem cvetova pete, šeste, a nekad i sedme cvetne grane u gajenju indeterminantnog paradajza.

 Valentina Aleksić, dipl.ing.

melioracija zemljišta i voda

agroinfotel

Article written by

Please comment with your real name using good manners.

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial