Oranje ili podrivanje

oranje

Kišni početak jeseni uticao je na pomeranje žetve kukuruza, pa tako i na samu pripremu i setvu ozimih žitarica. Ratari ovih dana hvataju poslednje toplije dane da bi pripremili zemljište i posejali te žitarice. Nakon obilnih kiša, većina vlasnika gazdinstava pita se kako i čime optimalno obraditi zemljište?

Obrada zemljišta u priči o očuvanju njegove strukture ima veliku ulogu. Ako zemljište iz godine u godinu obrađujemo prema tradiciji i navikama, odnosno kako nam vremenske (ne)prilike dopuštaju, odnosno naređuju, činimo mnogo grešaka. Pre same obrade zemljišta, tokom vegetacije i posle žetve, treba izaći na njivu da bismo videli u kakvom je stanju zemljište.

U kakvom je stanju zemljište – proverite sami

Svaki poljoprivrednik trebalo bi da ima ašov i sondu (metalni ravni štap).

Ašovom najpre otvorimo profil dubine 25-28 cm, a zatim iz njega možemo da očitamo u kakvom je stanju zemljište, odnosno da li ga je moguće obrađivati. Profil zemljišta ukazuje na to gde nam se nalazi nepropusni sloj (takozvani plužni đon), a takođe i na strukturu i vlažnost. Važno je obratiti pažnju na broj glista i njihovih hodnika.

Površinski sloj nam je suv, a dublji obradivi je jako vlažan: ukoliko uzmemo zemlju u dlan i počnemo da je oblikujemo, ako nam je dlan blatnjav, ne preporučuje se obrada plugom ili tanjiračom jer se tim procesom stvara nepropusni sloj, takozvani “đon“. Manje štete se pravi ako koristimo teški kultivator. Veliki deo gazdinstava ne raspolaže velikom mehanizicijom, pa koriste dostupne mašine. Moramo znati da korišćenjem pluga podstičemo stvaranje “đona” nakon kojeg ćemo morati u narednom periodu da upotrebimo podrivač koji će razbijanjem “đona” uspostaviti pravilan vodo-vazdušni režim.

Površinski sloj nam je suv, a dublji sloj je srednje vlažan: ukoliko uzmemo zemlju u dlan i počnemo da je oblikujemo, osetimo da je zemljište vlažno, ali se pod prstima raspada na sitnije delove te nam ruke ne ostaju prljave. Tad preporučujemo korišćenje teškog kultivatora. Ukoliko nemamo oruđe tog tipa, možemo koristiti plug i tanjiraču, ali takođe moramo da računamo na “đon“.

Površinski sloj nam je suv, a dublji sloj srednje suv i mrvičaste strukture: sloj do 30-40 cm dubine možemo da obrađujemo bilo kojim oruđem.

Površinski i dubinski sloj nam je suv: ukoliko naiđemo na suvo zemljište, zbijeno, slabog vodo-vazdušnog režima, obavezno moramo izostaviti oranje te umesto toga možemo da koristimo podrivač ili teški kultivator.

Održavanje povoljne strukture zemljišta

​​​Sonda (metalni ravni štap) je dužine oko 150 cm, promera 0,7-1 cm, na vrhu zašiljen, te po celoj dužini označen svakih 5 cm. Iako nije u mogućnosti potpuno tačno odrediti mehaničku otpornost zemljišta, možemo da ga koristimo radi određivanja na kojoj se dubini zemljišta nalazi nepropusni sloj. Laganim pritiskom na sondu prodiremo do određene dubine.

  • Dobro stanje zemljištana obradivoj površini sonda prolazi do dubine 40 cm.
  • Srednje dobro stanje zemljištana obradivoj površini sonda prolazi od 26-30 cm.
  • Loše stanje zemljištana obradivoj površini sonda prolazi do dubine od 10-20 cm.

Cilj ispitivanja zemljišta je održavanje njegove povoljne strukture u postizanju optimalnog stanja zemljišta za vazduh, vodu i korenje biljaka da bi se glavnica korenovog sistema našla u povoljnim agropedološkim uslovima.

​izvor-agroklub

Article written by

Please comment with your real name using good manners.

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.