PoljoEko -Ekologijom do extra profita – Plodored

Poljo-eko

Ekologijom do extra profita – Plodored

Plodored kao činilac smenjivanja useva i njihovog najpovoljnijeg uklapanja u optimalno korišćenje oranica i drugog zemljišta ima kumulativno dejstvo na plodnost i produktivnost zemljišta. Plodored je značajan činilac u intenzivnoj biljnoj proizvodnji i u znatnoj meri utiče na prinos svih ratarskih i povrtarskih useva i na stabilnost prinosa. Plodored u širem smislu pored plodosmene, smene useva u prostoru i vremenu, podrazumeva i poljosmenu odnosno sistem obrade đubrenja, nege i zaštite useva.

Sistem biljne proizvodnje zavisi od proizvodne orijentacije gazdinstva i treba da omogući:

  • Maksimalno korišćenje agroekološkog potencijala staništa
  • Očuvanje ili povećanje plodnosti zemljišta
  • Ostvarivanje najvećeg bruto proizvoda po jedinici površine uz punu ekonomičnost i rentabilnost proizvodnje

Iz datih uslova proizilazio  i sistem biljne proizvodnje, koji treba uskladiti sa agroekološkim uslovima, posebno gazdinstva, sa njegovim sopstvenim i nivoom tehničko-tehnolškog razvoja, kao i strukturom robne ponude koje tržište može da prihvati.

Dinamičke promene u agraru otežavaju orijentaciju na čvrste plodorede, zbog čega, naročito u sistemu navodnjavanja, gazinstva pribegavaju sistemu slobodnog ratarstva, što ostavlja velike posledice na visinu prinosa koji zbnačajno utiču i na ukupne ekonomske efekte proizvodnje.

Nedostatci u biološkom pogledu su:

  • Velika zastupljenost useva koji su veliki potrošači vode (šećerna repa, kukuruz, soja, suncukret)
  • Veliki udeo usevakoji imaju zajedničke bolesti (suncukret, soja, uljana repica)
  • Nedovoljna zastupljenost dobrih preduseva (strnih žita) za industriske kulture
  • Mala zastupljenost višegodišnjih leguminoza (pre svega lucerke)
  • Mala zastupljenos useva koji popravljaju strukturu zemljišta
  • Negativan bilans humusa u zemljištu
  • Jača pojava biljnih bolesti, štetočina i korova

Međutim postojeće stanje bi se moglo poboljšati uvažavanjem osnovnih principa ratarenja, i to:

  • Uvodjenja plodosmene u kojoj svaka parcela predstavlja posebnu jedinicu sa osmišljenim vremenskim smenjivanjem useva na jednoj parceli
  • Poštovanjem pravila biološkog minimuma, odnosno, stepena koncentracije jednog useva koji omogućuje postizanje stabilnih i visokih prinosa
  • Mikrorejonizacijom prema tipovima zemljišta
  • Adekvatnim tretmanom svih gajenih useva
  • Sistemom obrade, đubrenja, nege i zaštite useva usklađenim sa plodosmenom, a posebno u sistemu navodnjavanja
  • Maksimalnom zastupljenšću suncukreta u plodosmeni (do 15,7%)
  • Maksimalno zastupljenošću soje u plodosmeni (do 33,3%)
  • Ukupnom zastupljenošću suncukreta, soje i uljane repice u redovnoj setvi u plodosmeni (do 25%)
  • Maksimalnom zastupljenošću šećerne repe u plodosmeni (do 20%, u sistemu navodnjavanja do 25%)
  • Gajenjem kukuruza u kratkotrajnoj monokulturi (2-4godine)
  • Predusevom pšenice i drugih strnih žita, za industrijske kulture, ali i za useve druge žetve
  • Izbegavanjem ponovljene setve pšenice
  • Gajenjem povrća, lucerke i drugih krmnih kultura van plodosmene.

Nužno je napomenuti činjenicu da se životni prostor biljaka koje smenjuju jedna drugu razlikuje. Zanemarivanjem ove činjenice kao i svih faktora koji utiču na efikasnost plodoreda može dovesti do opadanja produktivnosti korišćenja plodoreda uopšte.

Kako smo već naveli nedostatak plodoreda jača pojavu biljnih bolesti, štetočina i korova.

Štetočine podzemnih delova biljkesu ograničavajući faktor u postizanju visokih prinosa, naročito kod šećerne repe, kukuruza i suncukreta. Kao posledica precizne setve povećao se ekonomski značaj suzbijanja štetočina. Kako se upotrebom hrebicida uništavaju korovi, zemljišne štetočine mogu samo da se hrane unetim semenom i podzemnim delom biljaka. Sve češće blage i suve zime dodatno pogoduju razvoju zemljišnih štetočina. Potrebna je integralna upotreba agrotehnike, biologije i hemije. Sejanjem tretiranog zaštićenog semena obezbeđujemo zaštitu biljaka od zemljišnih štetočina, čime se troši do pedeset puta manje pesticida nego da tretiramo cele površine, ili unošenjem preparata oko semena biljke.

U zemljištu gliste sitne bio masu, a mikro orgamizmi ih razlažu. Međutim upotrebom insekticida protiv štetinih insekata umanjuje se broj korisnih članova zemljišne faune. Primenom organofosfornih insekticida razlaganje organske mase se smanjuje za 20%, a primenom organohlornih jedinjenja se stvar sloj nerastvorene prostirke, sa nepovoljnim dejstvom na fizičke osobine zemljišta. Insekticidi uiču direktno ali i indirektno na predatore. Direktno kroz njihovo uništenje, a indirektno ako unište štetne, predatori nemaju čime da se hrane. Pri nepravilnoj upotrebi insekticida može doći i do oštećenja biljaka. U cilju zaštite zemljišta, mikroorganizama u zemljištu, čoveka, životinja, biljaka i hrane isti se morau koristiti strogo po navedenim uputstvima uz primenu zaštitnih mera na radu.

Unošenjem herbicida u zemljište isti ulaze u absorptivni kompleks zemljišta odakle deluju na korove i okolinu. Oni su selektivni te se moraju primenjivati kod kulturnih biljaka na koje nemaju dejstvo. Razlaganje herbicida zavisi od vlažnosti i temperature zemljišta pa mogu negativno uticati na razvoj narednog useva. Pravilnom obradom zemljišta, odnosno oranjem, se štetni uticaj herbicida na sledeću kulturu smanjuje.

Fungicidi su hemijske materije namenjene za zaštitu kulturnog bilja od bolesti. Duža upotreba bakarnih preparata kao fungicida dovodi do zagađivanja zemljišta i nemogućnosti gajenja povrtarskih kultura. Većina fungicida stimulativno utiče na razvoj zemljišnh bakterija i aktinomiceta. Primena fungicida se mora izvoditi po uputstvu, jer bakarni preparati mogu da dovedu do ožegotina na lišću i plodu kod voća, a šok i zastoj u vegetaciji vinove loze.

Đubriva su veoma efikasno sredstvo za povećanje prinosa, međutim treba imati u vidu njihov zančajan deo u troškovima biljne proizvodnje. Da bi se mogle dati pravilne preporuke za  racionalnu primenu đubriva neophodno je raspolagati sa podatcima o hemiskom sastavu zemljišta i biljaka na svakoj parceli na gazdinstvu.

Ako je sadržaj humusa ispod 2% zemljištu treba vratiti 120% od iznete količine azota. Ako je sadržaj humusa od 2 do 4% tada je potrebno zemljištu vratiti istu količinu azota koja se iznosi iz njega.  Ako je sadržaj  humsa u zemlji iznad 4% tada se zemljištu vraća 80% od iznete količine azota.

Primer: Proizvodnja pšenice sa nivoom od 60 dt/ha. Hemiskom analizom zemlišta je utvrđeno da je: sadržaj humusa na nivou od 3%, sadržaj Fosfora 25 mg/100g i sadržaj Kalijuma 20 mg/100g.

  • N: (60 dt/ha * 2,5 kg/dt) = 150 kg/ha
  • P: (60 dt/ha * 1,2 kg/dt) = 72 kg/ha
  • K: (60 dt/ha * 1,8 kg/dt) = 108 kg/ha

N: sadržaj humusa u zemljištu je 3% što znači da treba vratiti 100% od iznetog azota (tabela 2 ) odnosno svih 150 kg/ha

P: sadržaj Fosfora u zemljištu je 25 mg/100g, znači da je potrebno vratiti 100% (tabela 3) od iznete količine odnosno 72 kg/ha

K: Sadržaj Kalijuma je 20 mg/100g , što znači da treba vratiti 60-80% od iznete količine(tabela 3) , shodno tome 108*0,7=75kg/ha

 

Pri razmatranju troškova neophodno je istaći činjenicu da je sve prisutnija primena kvantitativnih metoda u analizi troškova.

Funkcija ukupnih troškova

Opšti oblik možemo iskazati kao:       Tu = F(x)

Pri čemu je Tu – Ukupni troškovi Proizvodnje, X – fizički obim proizvodnje proizvoda x.

Tu = Tm + Ti + Tr

Tm – troškovi materijala; Ti – troškovi sredstava za rad (amortizacije); Tr- troškovi rada

Kad smo kod ukupnih troškova odmah treba istaći i DOBIT (D)

D = C – Tu

C – Ukupan prihod

 

Funkcija prosečnih troškova

Prosečni troškovi predstavljaju troškove po jedinici proizvoda i kvantitativno su predstavljeni odnosom između ukupnih troškova i ukupnog obima proizvodnje.

Tq = Tu / X = F(X) / X

Za funkciju ukupnih troškova Tu=ax+b sledi :

Tq = a + (b / x)

Odnosno  Tu=a(1+x) ;     log Tu = log a + b log (1+x)

Tq = (( a(1+x)) / x

A minimalni prosečni troškovi    Tqmin = ab ( ( b/(b-1) )b-1

 

 

Funkcija graničnih troškova

Dinamiku graničnih troškova određuju varijabilni troškovi. Granični troškovi omogućuju da se utvrdi ekonomična i rentabilna proizvodnja.

T` = F` ( x)

T` = T / x

Tqmin = T`

Iz tog odnosa vidimo da su prosečni troškovi minimalni kada se izjednače sa graničnim troškovima. Ukoliko su granični troškovi manji od prosečnih, sa stanovišta proizvodnje opravdano je  povećanje uz istovremeno smanjenje prosečnih troškova i obrnuto.

Malo je mozda dosadno i konfuzno, al na kraju kad bude racunica maksimalnog prihoda u odnosu na troskove đubriva vidicete se ovo moralo napisati.

 

FUNKCIJA PROIZVODNJE

1.Koji je najisplatljiviji obim proizvodnje ?

2.Koju veličinu utrošaka faktora proizvodnje (semena, đubriva,…) treba da bi se ostvario što veći profit

3.Na koji način iskombinovati linije proizvodnje zarad maksimalnog profita

Na ova i ostala značajna pitanja treba da odgovori proizvodna funkcija, sa kojom utvrđujemo povećanje dodatnog rezultata proizvodnje koji se može ostvariti povećanjem dodatno utrošenih elemenata proizvodnje. U svetu pa i kod nas (bar na državnim fakultetima) razrađeni su brojni ekonomski modeli i tehnike sa kojima se veoma efikasno i precizno mogu utvrditi efekti raznih kombinacija faktora proizvodnje i utvrditi ekonomski efekti njihove primene u poljoprivrednoj proizvodnji.

Određeni obim proizvodnje u poljoprivredi je pre svega posledica uticaja brojnih faktora koji deliju u procesu reprodukcije poljoprivrednih proizvoda, i njih ćemo obeležiti sa x1, x2, x3,…xn.. Svaki poljoprivrednik koji hoće ozbiljno da se bavi poljoprivredom mora dobro da uoči razliku između fiksnih i varijabilnih troškova, i da mu je fokus uvek na odnosu rezultata i utrošaka(troškova). Ako rezultate proizvodnje označimo sa Y, tada je on u zavisnosti od utošaka pojedninih faktora proizvodnje i izgleda ovako

Y = F ( x1,X2,X3,x4,….,xn )

Ovako izražena proizvodnja pokazuje maksimano moguće količinu proizvoda Y koja se može proizvesti sa datim nivoom ulaganja proizvodnih faktora. Pri ulaganju određenog faktora proizvodnje nastaju različiti ulazno-izlazni odnosi.  Odnosno između utrošaka jednog varijabilnog faktora i količine proizvoda može da se izrazi u obliku:  konstantno rastuće, progresivno rastuće povećanje i degresivno opadajuće povećanje.  Najčešći oblik linije kojom se predstavlja odnos između prinosa i ulaganja faktora proizvodnje se ispoljava kao kombinacija progresivnog i degresivnog prinosa. I to bi izgledalo ovako :

Pri povećanju utrošaka faktora proizvodnje prinos brže raste od ulaganja faktora a sa daljim povećanjem utrošaka faktora proizvodnje prinos raste al sporije nego što je povećanje ulaganja, da bi na kraju prinos čak i opadao zbog preteranog nivoa faktora proizvodnje.

Veoma važnu ulogu imaju ekonoske kategorije kao što su : ukupna proizvodnja, granična proizvodnja i prosečna proizvodnja. Pod graničnom proizvodnjom podrazumevamo povećanje proizvodnje koje je rezultat povećanja promenjljivog dela utrošaka faktora proizvodnje.

Prosečna proizvodnja Y/X jeste odnos između ukupne proizvodnje Y  i ukupnog obima varijabilnih utrošaka faktora proizvodnje X.  Sve dok je granićna proizvodnja (Y) veća od prosečne (Y/X), prosečna proizvodnja se povećava pod dejstvom varijabilnog faktora, nakon tačke preseka granične i prosečne proizvodnje (max dobit po jedinici) prosečna proizvodnja počinje da opada.

PRIMER 1– Proizvodnja pšenice na istim parcelama približno istog kvaliteta uz promenu-povećanje azotnog đubriva, pri čemu su ostala ulaganja nepromenjena.

Količina N (kg/ha)

(X1)

Prinos pšenice (kg/ha)

(Y)

Granični prinos Prosečan prinos

Y/X1

0 3143 0,00
20 3602 22,95 180,10
40 3979 18,90 99,50
60 4265 14,30 71,10
80 4461 9,8 55,70
100 4565 5,20 45,60
120 4579 0,70 38,10
140 4502 -3,90 32,10

Nepostojanje plodoreda smanjuje šteti zemlji i smanjuje nivo humusa u istoj, što iziskuje povećano korišćenje đubriva i negativno utiče na nulti prinos (prinos bez upotrebe đubriva)  gajene kulture na patceli. Isto otežava izračunavanje tačke A1,A2 i A3 i umanjuje iste jer je obim proizvoda manji zbog narušavanja nivoa humusa u zemlji.

UG Poljo-Klub

 

Zabranjeno kopiranje, štampanje, umnožavanje, itd…..Sva autorska prava pripadaju UG Poljo-Klub.

U saradnji sa Opština Bačka Palanka

Article written by

Please comment with your real name using good manners.

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial