Paradajz – pre setve/rasađivanja

1-Praćenje pojave i upravljanje razvojem rezistentnosti u plodoredu.

 

U cilju održanja efikasnosti postojećih pesticida, bitno je ustanoviti pojavu i upravljati razvojem rezistentnosti.

Rezistentnost na pesticide u plodoredu

Pojava populacije štetnih organizama smanjene osetljivosti prema nekom pesticidu naziva se rezistentnost. Ona za posledicu ima manju efikasnost pesticida, što prouzrokuje gubitke u prinosu ili kvalitetu gajene biljke. Potrebno je voditi računa o kontroli pojave i razvoju rezistentnosti na svim parcelama na kojima se vrši proizvodnju, a ne samo na onim na kojima će se paradajz gajiti u tekućoj godini. Pri primeni pesticida ne treba izlagati štetne organizme dejstvu aktivnih materija sa istim mehanizmom delovanja više puta uzastopno, bez obzira da li je u pitanju jedna ili više vegetacionih sezona.

Strategije borbe protiv pojave i razvoja rezistentnosti preporučuju međunarodni komiteti formirani prema grupama pesticida (FRAC – fungicidi), (IRAC – insekticidi) i (HRAC – herbicidi). One se sastoje iz sladećeg:

  • Koristiti BioIPM mere kojima se umanjuje primena pesticida;
  • Primeniti pesticide samo ukoliko je brojnost štetnih organizama iznad ekonomskog praga štetnosti, ili ukoliko model prognoziranja pojave bolesti ukaže na potrebu za suzbijanjem;
  • Pri izvođenju uzastopnih tretmana koristiti pesticide sa različitim mehanizmom delovanja;
  • Suzbijanje štetnih organizama paradajza treba obavljati još u plodoredu, primenom pesticida koji nisu registrovani u paradajzu, ali jesu u tom usevu u

 

 

Primena različitih herbicida

Za suzbijanje korova u paradajzu se može koristiti samo nekoliko aktivnih materija, pa je veoma bitno održati njihovu efikasnost. Zato u drugim usevima koji su u plodoredu treba koristiti herbicide koji se ne mogu koristiti u usevu paradajza.

Kontrola pojave rezistentnosti na širem području

Primena različitih insekticida

Na istoj parceli ne bi trebalo korisititi insekticide sa istim mehanizmom delovanja u dva uzastopna tretmana. Dodatni problem u suzbijanju insekata je njihova pokretljivost, tako da je potrebno sa drugim proizvođačima razmenjivati informacije o primenjenim insekticidima na širem području. Ukoliko pri pravilnoj upotrebi insekticida prepoučenim dozama izostane očekivani efekat potrebno je utvrditi da li je došlo do pojave rezistentnosti. Povećanje doze preparata može samo ubrzati razvoj rezistentnosti.

Na primer, pri suzbijanju lisnih vaši u plodoredu insekticidima iz grupe neonikotinoida treba izbegavati primenu ovih jedinjenja u sezoni gajenja paradajza ili bilo koje druge gajene biljke jer su vaši polifagne štetočine. Takođe, potrebno je napraviti i prostorni plodored od najmanje 500 m udaljenosti od parcela gde su primenjivani neonikotionidi.

Primena različitih fungicida

Primena fungicida sa specifičnim načinom delovanja najčešće dovodi do razvoja rezistentnosti patogena. Kada se uoči da je efikasnost nekog fungicida umanjena, a intenzitet bolesti povećan, treba utvrditi da li je došlo do pojave rezistentnosti. Ako jeste, produženo izlaganje fungicidima iz istih hemijskih grupa samo će pogoršati stanje.

Najveći problem predstavljaju noviji fungicidi sa specifičnim načinom delovanja, kao što su fungicidi iz grupe strobilurina. Ako se na parcelama gde je prethodne godine u usevu krompira ili paradajza primenjivan fungicid iz ove grupe primeti smanjena osetljivost patogena, onda u tekućoj godini treba koristiti fungicide iz druge hemijske grupe.

 

Na primer, konidije prouzrokovača crne pegavosti krompira i paradajza (Alternaria solani) prezimljavaju u biljnim ostacima. Tokom naredne vegetacije, vetar, kiša, ili insekti prenose konidije na susedna polja, pa se izborom udaljenih parcela na kojima se prethodne sezone nije gajio krompir ili paradajz umanjuje rizik od pojave crne pegavosti. Pri primeni fungicida treba voditi računa o tome da se naizmenično koriste preparati sa specifičnim i nespecifičnim mehanizmom delovanja. Takođe, potrebno je ograničiti primenu fungicida iz grupe strobilurina na maksimalno tri tretmana u toku godine na istoj površini.

Suzbijanje korova u usevima u plodoredu

Višegodišnji korovi, kao što su palamida (Cirsium arvense) i poponac (Convulvulus arvensis) predstavljaju veliki problem jer se hemijski ne mogu efikasno suzbiti u usevu paradajza. Poseban je problem poponac, jer je značajan izvor stolbur fitoplazme, i zbog toga suzbijanje poponca na parceli na kojoj se planira gajenje paradajza treba posvetiti posebnu pažnju.

BioIPM mere

Opšte mere obuhvataju:

Prouzrokovači oboljenja

Kod planiranja rasporeda primene fungicida koristiti odgovarajuće BioIPM mere, kao što su kontrola korova-domaćina pojedinih patogena i upotreba programa za prognozu pojave bolesti. U cilju smanjenja inokuluma prouzrokovača zelenog uvenuća Verticillium spp. u zemljištu, potrebno je razmotriti primenu višegodišnjeg plodoreda gajenjem žitarica.

Insekti

Kad god je moguće primeniti BioIPM mere, kao što su tretiranje žarišta pojave štetnih insekata, setva useva koji predstavlja „mamac” za štetne insekte (a zatim njihovo mehaničko uništavanje) i korišćenje bioloških mera suzbijanja.

Korovi

U cilju smanjenja populacije korova koristiti odgovarajuće agrotehničke, mehaničke i ostale BioIPM mere.

 

 

2 – SUZBIJANJE ŠTETNIH ORGANIZAMA U PLODOREDU

Suzbijanjem štetnih organizama u plodoredu može se značajno uticati na smanjenje šteta u usevu paradajza. Primenom različitih biointegralnih mera smanjuje se pritisak štetnih organizama. Pravilnim planiranjem i primenom ovih mera mogu se poboljšati postojeći programi suzbijanja  štetnih organizama tako što će se smanjiti brojnost štetnih organizama i primena pesticida. Mape polja (proizvodnih površina) treba čuvati svake godine kako bi se locirala područja sa najvećim prisustvom štetnih organizama. Da bi se ove različite mere efikasno primenile, preporučljivo je da se izrade i svake godine dopunjuju mape polja sa brojnošću štetnih organizama. Ove mape treba primenjivati u smislu ciljanog suzbijanja u onim delovima parcele gde je visoka brojnost štetnih organizama; takođe, suzbijanje treba izvoditi i kada su štetni organizmi u osetljivoj fazi razvoja u usevu u plodoredu.

Uklanjanje izvora inokuluma prouzrokovača plamenjače paradajza-

Smanjenje inokuluma prouzrokovača plamenjače – Phytophthora infestans u značajnoj meri može ublažiti pojavu oboljenja u sezoni gajenja paradajza. Gomile odbačenih krtola, samonikle biljke krompira ili paradajza, biljni ostaci, alternativni korovi- domaćini (kao što su korovske biljke iz familije Solanaceae npr. Solanum nigrum) jesu potencijalni izvori spora P. infestans. Pojava plamenjače može biti u velikoj meri umanjena uklanjanjem ovih izvora infekcije u plodoredu – sa parcele i iz neposredne blizine. Jedan od glavnih izvora inokuluma P. infestans jesu zaostale ili odbačene krtole krompira i biljni ostaci zaraženih biljaka krompira i paradajza. Najefikasniji način uklanjanja jeste da se gomile odbačenih krtola u tankom sloju rasture po polju tokom hladnih zimskih meseci. Ovakvo rasturanje odbačenih krtola dozvoljeno je samo na parcelama na kojima se neće gajiti paradajz ili krompir naredne godine. Niske temperature tokom zime deluju letalno na patogena. Ukoliko je uočeno da su se ipak pojavile  neke samonikle biljke iz prezimelih zaraženih krtola, potrebno  je  odmah primeniti hemijske ili mehaničke mere za njihovo uništavanje. Krtole se mogu odložiti na regularna đubrišta ili zakopati na dubinu od najmanje jednog metra. Davanje odbačenih krtola za ishranu stoke dozvoljeno je samo ukoliko životinje u potpunosti pojedu takve krtole i da se nastali stajnjak ne rastura na poljima gde se gaji paradajz.

 

Uklanjanje gomila odbačenih krtola i zaraženih biljnih ostataka predstavlja veoma važnu sanitarnu meru koja u velikoj meri može pomoći u suzbijanju prouzrokovača plamenjače.

BioIPM mere

Prouzrokovači oboljenja 

U cilju lakšeg suzbijanja patogena koji se prenose zemljištem, kao što su Pythium spp., Verticillium spp., Fusarium spp., Rhizoctonia solani, Sclerotinia spp., potrebno je primeniti višegodišnji (najmanje dvogodišnji) plodored. Utvrđeno je, na primer, da mikrosklerocije Verticillium dahlie mogu da zadrže vitalnost u nekim zemljištima i preko 20 godina.

Kao usevi ili međuusevi mogu se koristiti žitarice ili više gajenih vrsta iz fam. Brassicaceae (kupusnjača) za koje  se zna da nisu domaćini nekim od ovih patogena. Međutim, ukoliko se paradajz gaji u zatvorenom prostoru (posebno u stakleniku), primena plodoreda nije izvodljiva, tako da se moraju primeniti agrotehničke, hemijske i biološke mere u cilju smanjenja ili eliminisanja inokuluma. U cilju sprečavanja pojave crne pegavosti (Alternaria solani) i sive pegavosti paradajza (Septoria lycopersici), potrebno je uništiti samonikle biljake paradajza i ostale biljake domaćine ovih patogena da bi se umanjilo formiranje spora i širenje bolesti. Prouzrokovač crne pegavosti prezimljava u vidu spora i micelije na biljnim ostacima i širi se putem vetra tokom naredne sezone. Iz tog razloga izbor polja i plodored sa što većom udaljenošću parcela jesu dobre mere suzbijanja A. solani.

Insekti

 Pamukova sovica – Helicoverpa armigera prezimljava u zemljištu u stadijumu lutke na parcelama na kojima su gajeni paradajz, paprika i sl. Takođe, postoji i veliki broj korovskih biljaka koje su domaćini ove štetočine. Do eklozije imaga dolazi obično krajem maja i početkom juna. Odrasli leptiri tokom dana borave u zakorovljenim i travnatim delovima po obodima parcela, da bi tokom noći preletali na polja paradajza gde polažu jaja. Brojnost leptira se može smanjiti uklanjanjem korova po ivičnim delovima parcele.

Korisni insekti- Poboljšanjem uslova staništa gde borave korisni insekti, kao i dodatnim puštanjem ovih insekata možemo doprineti da se održi brojnost njihove populacije na nivou koji će znatno smanjiti prisustvo štetnih artropoda. Korisni predatori (insekti koji love i hrane se štetnim insektima), kao što su bubamare, predatorske stenice i zlatooke (tj. larve mrežokrilca Chrysoperla carnea), prisutni su u nekom području sve dok ima plena. Pravilnim održavanjem raznolikih životnih staništa po obodima parcela, kao i u vetrozaštitnim pojasevima (žbunje i drveće), stimuliše se njihov opstanak i razvoj. Zasnivanjem useva sa različitim biljnim vrstama obezbeđuje se stanište za korisne insekte. Ako su ovakvi usevi već zasnovani, onda se njihova brojnost može dodatno povećati puštanjem u polje (npr. larve zlatooke). Ne treba pokušavati povećati brojnost korisnih insekata dodatnim puštanjem u njive ukoliko nema dovoljno plena, jer se u tom slučaju tu neće zadržavati. Potrebno je još mnogo znanja o predatorskim i parazitoidnim vrstama i njihovim potencijalima za efikasniju primenu u suzbijanju štetočina. Na primer, zlatooke i bubamare su najefikasnije u biološkoj kontroli (vaši) kada su u stadijumu larve. Međutim, neophodno je proceniti najoptimalniji termin njihovog puštanja u cilju postizanja maksimalne brojnost larvi. Primena predatora i sprovođenje mera kojima se poboljšavaju uslovi u njihovim staništima predmet je brojnih istraživanja kako u našoj zemlji tako i u svetu.

KOROVI

Samonikli krompir i korovske biljke treba suzbijati u plodoredu da bi se umanjio napad i širenje patogena paradajza, uključujući i P. infestans. Samonikli krompir može se suzbijati obradom zemljišta ili hemijskim merama.

Koristiti mehaničke, fizičke, biološke ili agrotehničke mere u plodoredu da bi se smanjila produkcija semena korovskih biljaka. Obrada zemljišta i primena herbicida su korisne mere koje treba primeniti pre nego što korovi stvore novo seme.

Hemijsko tretiranje manjih delova i ivičnih delova parcela na kojima je brojnost pojedinih korovskih vrsta visoka, kao i košenje i obrada zemljišta u plodoredu takođe predstavaljaju veoma efikasne mere suzbijanja korova.

Neki herbicidi koji su registrovani u strnim žitima ili okopavinama mogu imati visoku biološku efikasnost i pri vrlo malim dozama.Takođe, pojedini herbicidi mogu biti i perzistentni (odnosno njihovi ostaci mogu se duže vreme zadržavati na i u zemljištu). Ovo se naročito odnosi na herbicide iz grupe sulfonilurea i imidazolinona. U uputstvima za upotrebu ovih proizvoda stoje i ograničenja koja se odnose na nemogućnost setve raznih gajenih biljaka nakon upotrebe tih herbicida, pa iz tog razloga treba ih pažljivo pročitati.

Mape polja sa brojnošću štetnih organizama

Svake godine je potrebno praviti mape polja na kojima su označeni delovi parcela sa podacima o brojnosti štetnih insekata, korova ili intenziteta zaraženosti i periodično ih obnavljati u cilju dugoročnog praćenja i poređenja. Mapiranje može pomoći u uspešnijem suzbijanju određene vrste štetnog organizma na pojedinim delovima proizvodne parcele paradajza.

Mapa polja može biti u elektronskoj formi ili nacrtana rukom. Prilikom obilaska polja na mapi treba obeležiti delove u kojima je primećeno prisustvo određenih štetnih insekata, patogena ili korova. Takođe, može se označiti i brojnost pojedinih štetočina, što predstavlja mapu intenziteta napada. Potreno je i označiti mesta prezimljava pojedinih štetočina, zatim mesta na kojima su odlagani odbačeni plodovi paradajza ili delovi biljaka, kao i mesta gde bi se mogao pojaviti samonikli krompir i korovske biljke koje su domaćini nekim patogenima. Mape se mogu koristiti u cilju praćenja primene pesticida, plodnosti zemljišta, kao i prinosa useva u plodoredu. Uobičajena dužina čuvanja mapa polja je 10 godina.

Mape polja mogu biti od velike koristi pri izboru parcele za gajenje paradajza i uopšte pri planiranju plodoreda. Da bi napravili mapu polja potreno je uraditi sledeće:

 

  • Napraviti detaljnu skicu celog gazdinstva;
  • Zabeležiti koje biljke su gajene na svakoj parceli (uneti i naziv sorte/ hibrida);
  • Označiti prisustvo različitih štetnih insekata u plodoredu znakovima kao „+”, „X” i slično. Svaki simbol treba da označava jednu vrstu;
  • Slično kao i kod insekata, označiti prisustvo i intenzitet bolesti primenom različitih simbola (na primer „” ili „○”). Takođe važi pravilo – jedan simbol označava jedno oboljenje.
  • Zabeležiti koji su pesticidi primenjivani na svakoj parceli (i doze primene);
  • Označiti delove parcela, odnosno žarišta na kojima su pojedini korovi prisutni u većem broju; takođe označiti mesta gde su prisutni višegodišnji korovi (npr. palamida, poponac), kao i mesta gde su napravljeni propusti pri
  • Zabeležiti količine primene đubriva u pojedinim delovima svake
  • Zabeležiti prinose i kvalitet u pojedinim delovima svake parcele

GPS/GIS mapiranje

U poslednjih deceniju, dve došlo je do značajnog napretka u primeni GPS (globalnog sistema pozicioniranja – Global Positioning System) i GIS (geografskog informacionog sistema – Geographic Information System) u poljoprivredi. GIS obuhvata organizovani skup kompjuterske opreme, programa, geografskih podataka i radnog osoblja koji su u funkciji efikasnog prikupljanja, uskladištenja, dopunjavanja, analize i prikazivanja svih oblika geografski definisanih informacija.

GPS koristi satelitske signale da podatke sa geografskom odrednicom (prinos, plodnost, gustina populacija štetnih organizama) poveže sa određenim tačkama na proizvodnoj parceli. GIS se koristi zajedno sa GPS-om u cilju povezivanja prostornih informacija sa grafičkim ili numeričkim podacima. Ove tehnike omogućavaju kvantitativno određivanje sličnosti i različitosti pojedinih tačaka ili delova polja po pitanju visine kvaliteta i prinosa, pH vrednosti i plodnosti zemljišta, zatim faktora koji utiču na smanjenje prinosa kao što su insekti, kao i upotrebe pesticida i đubriva. Uspešna primena ovakvih preciznih metoda u poljoprivredi nažalost nije za sada raširena u proizvodnji paradajza, ali ni kod mnogih drugih gajenih biljaka. Jednim delom uzrok slabe primene ovih sistema je u činjenici da ne postoji dovoljno znanja o tome kako više faktora istovremeno utiču na prinos i/ili kvalitet. Istraživanja i poljski ogledi se nastavljaju, a prvi rezultati i iskustva ukazuju da ova tehnologija može da poveća efikasnost i profitabilnost.

3- UZORKOVANJE ZEMLJIŠTA

 

Uzorkovanje zemljišta je ključna mera koja omogućava pravilnu primenu đubriva. Pored efikasnije i racionalnije primene đubriva, smanjenju se troškovi proizvodnje i zagađenja životne sredine. Dopunska uzorkovanja zemljišta omogućavaju utvrđivanje brojnost nematoda i intenzitet prisustva prouzrokovača oboljenja.

Kako se uzorkuje zemljište?

Pravilno uzimanje uzoraka zemljišta jeste prvi korak u određivanju plodnosti, pH vrednosti (odnosno kiselosti zemljišta) i sadržaja organske materije.

Broj uzoraka

Potrebno je uzeti jedan zbirni uzorak na svakih 2 ha jedne parcele. Ovo će omogućiti da se odrede variranja duž polja. Prostorna variranja duž polja mogu imati veliki uticaj na mere prihrane i uopšte na potencijale zemljišta za proizvodnju paradajza.

Površina po uzorku

Na svakih 2 ha uzima se jedan zbirni uzorak koga čine 15 do 20 poduzoraka iz probnih rupa. Ovi poduzorci se uzimaju duž zamišljene linije u obliku slova „W”. Svaki uzorak treba da prate podaci o prinosu i đubrenju za najmanje dve godine. Isto važi i za ostale osobine zemljišta. Potebno je uzorkovati i manje površine od 2 ha kada se pojedini delovi parcele značajno topografski razlikuju tako da mogu biti tretirani kao površine zasebnih osobina. Šema u obliku slova „W” treba da se sledi i širinom cele parcele i u okviru svake podparcele od 2 ha.

Kada uzorkovati?

Uzorci zemljišta mogu se uzimati tokom jeseni ili na proleće pre zasnivanja useva paradajza. Jesenje uzorkovanje osiguraće da rezultati testova budu gotovi pre sledeće sezone. Međutim, što se uzorkovanje obavi kasnije, to su manje šanse da dođe do promene u sadržaju hranljivih materija. Uzorkovanje zemljišta je potrebno izviditi svake godine u istom vremenskom periodu.

 

Primer formulara sa podacima o karakteristikama zemljišta i usevima koji su na jednoj parceli gajeni u periodu od 2006 do 2010. godine

 

Vlasnik Pera Perić Površina 25 ha 43,5kj
         
GPS oznaka ime njive Katast. opština Potez Katastar.

broj

PerPe002 Smiljino Sombor 4 Gradina 5560
         
2006 Humus pH KCl pH u H2O P2O5 K2O CaCO3
2,41 7,35 7,42 16,4 24,6 5
         
2010 Humus pH KCl pH u H2O P2O5 K2O CaCO3
2,53 7,41 7,45 18,2 22,1 5,2
         
2006 2007 2008 2009 2009
paradajz crni luk grašak/karfiol boranija/cvekla paradajz
2010 2011 2012 2013 2014
crni luk grašak/karfiol      
         
         
stajnjak 2005. godine 25 t/ha 2008. god 40 t/ha 2011. god 25 t/ha  

 

Uz tabelu (elektronska forma ili na papiru) treba nacrtati i mapu polja. Na mapu se mogu uneti različiti podaci:

  1. mesta uzorkovanja zamljišta u cilju analize prisustva hranljivih elemenata (NPK) i intenziteta prisustva štetnih organizama;
  2. mesta zadržavanja vode posle intenzivnih padavina;
  3. mesta pojavljivanja višegodišnjih korova;
  4. mesta gde je prvi put uočeno prisustvo određenog štetnog organizma;
  5. mesta gde pesticid nije ispoljio dobru efikasnost;
  6. mesta sa najvećim prinosom;
  7. mesta ranijeg sazrevanja biljaka;
  8. mesta gajenja određene sorte ili hibrida;
  9. prinosi hibrida/sorti.

 

 

Alat za uzorkovanje

Preporučljivo je koristiti sondu od nerđajućeg čelika. Sonda mora da bude čista i bez rđe. Sve pojedinačne uzorke iz probnih rupa treba staviti u plastičnu vrću ili kontejner od nerđajućeg čelika. Ne treba koristiti opremu koja ima galvanizovane ili mesingane delove jer mogu da

„zagade” uzorak mikroelementima.

Dubina uzorkovanja

Dubina uzorkovanja zavisi od dubine obrade zemljišta. Obično se uzima sa dubine od 15 do 20 cm. Uzorkovanje je potrebno izvoditi sa iste dubine svake godine da bi podaci sa testova mogli tačnije da se upoređuju. Uzorkovanje na dubini većoj od sloja dubine obrade zemljišta može dovesti do netačne procene sadržaja organske materije, fosfora i cinka.

Rukovanje i slanje uzoraka

Da bi se dobio zbirni uzorak, potrebno je valjano pomešati poduzorke. Iz zbirnog uzorka uzeti oko 400 ml zemlje i staviti u plastičnu vreću koja se dobro zatvara. Uzorke poslati ili lično odneti u neku od lokalnih laboratorija za ispitivanje zemljišta.

Uzorkovanje u cilju izvođenja fumigacije

Patogeni koje se prenose zemljištem i nematode mogu izazvati veoma značajne gubitke u prinosu, naročito kod osetljivih sorti. Fumigacija je skupa i često destruktivna mera, tako da je treba primeniti samo onda kada je prisustvo ovih štetnih organizama iznad ekonomskog praga štetnosti. Za korenove nematode i Verticillium spp. su utvrđeni sledeći ekonomski pragovi:

  • 10 mikrosklerocija po cm3 pri čemu nematode nisu prisutne u
  • 7 mikrosklerocija po cm3 kad su nematode prisutne u uzorku
  • 1 nematoda po cm3 zemljišta.

Organska materija

Kvalitet i kvantitet organske materije u zemljištu su povezani sa mnogim parametrima kvaliteta zemljišta. Mala povećanja sadržaja organske materije može imati velike efekte na plodnost i zdravstveno stanje zemljišta. To se pre svega odnosi na mogućnost pružanja izvora ugljenika i energije zemljišnim mikroorganizmima, povećavanju vodnog kapaciteta zemljišta, stabilizovanju zemljišnih čestica, povećavanju dostupnosti hranljivih materija, smanjenju sabijenosti zemljišta, kao i prečišćavanju materija koje zagađuju zemljište i vodu. Potrebno je uvek primenjivati sve mere koje doprinose povećanju organske materije (gajenje međuuseva, rasturanje komposta i stajnjaka, inkorporacija biljnih ostataka, obrada zemljišta, dodavanje organske materije). Promene u sadržaju organske materije potrebno je pratiti svake godine u cilju dugoročnog poređenja.

 

 

Detaljnija ispitivanja karakteristika zemljišta

Kvalitet zemljišta je definisan kao osobina zemljišta da u okviru postojećeg ekosistema održi biološku produktivnost, kvalitet životne sredine i poboljša zdravstveno stanje biljaka. Zdrava, biološki aktivna zemljišta mogu doprineti boljim prinosima, boljoj dostupnosti vode i hranljivih materija, smanjenju pojave oboljenja, a služe i kao prirodni filteri materija koje zagađuju životnu sredinu.

Pojedine laboratorije su u mogućnosti da izvedu testove za više osobina zemljišta kao što su:

  • Stabilnost zemljišnih agregata: sposobnost zemljišnih agregata da se raspadaju pod uticajem spoljašnih faktora kao što su voda ili vetar. Zemljišta sa visokom stabilnošću agregata su manje osetljiva na destruktivno dejstvo erozija izazvanih vetrom ili vodom. Zemljišta sa visokom stabilnošću agregata takođe obezbeđuju bolji vodni režim i aeraciju, što je bitno za pravilan porast korenovog
  • Voda dostupna biljci: jeste količina vode (zapreminski) u zemljištu koju korenov sistem biljke može najlakše da usvoji. Ova osobina jeste kvantitativna mera vodnog kapaciteta zemljišta.
  • Gustina zemljišta: jeste mera mase zemljišta po zapreminskoj jedinici. Predstavlja osobinu koja ukazuje na stepen sabijenosti zemljišta (kompaktnost).
  • Ukupni sadržaj ugljenika: ugljenik se smatra „životnim sokom” zemljišta i nerazdvojivo je vezan sa hemijskim, fizičkim i biološkim osobinama zemljišta. Ukupni sadržaj ugljenika u zemljištu (C) obuhvata frakcije koje se veoma lako razgrađuju (vreme razgradnje između 1 i 5 godina), ali i one frakcije koje su veoma otporne na raspadanje i razgradnju (vreme razgradnje od 50 pa do više hiljada godina). Različite ugljenikove frakcije imaju drugačije uloge u zemljištu. Na primer, frakcija aktivnog ugljenika u zemljištu je osnovni izvor hrane i energije za zemljišne mikroorganizme; time ova frakcija doprinosi smanjenju pojave bolesti, kruženju hranljivih materija i formiranju većih (makro) agregata. Stabilni ugljenik u zemljištu povećava kapacitet razmene katjona i doprinosi boljem zadržavanju vode u zemljištu i formiranju manjih (mikro)

 

  • Povećavanjem sadržaja ugljenika u zemljištu dodavanjem materijala, kao što su biljni ostaci, kompost, stajnjak i dr., mogu se značano poboljšati mnoge osobine zemljišta. U ove osobine spadaju povećana poroznost zemljišta, manja gustina tj. sabijenost, veći vodni kapacitet, bolja agregacija, bolja stabilnost agregata, manja osetljivost na eroziju, bolja dostupnost hranljivih materija i povećani kapacitet razmene
  • Kompaktnost, odnosno sabijenost zemljišta: ometa porast korenovog sistema kao i dostupnost vazduha, vode i hranljivih materija. Stepen kompaktnosti može biti određen preko mere gustine zemljišta ili merenjem otpora penetraciji (korišćenjem takozvanog penetrometra).
  • Dodatno uzorkovanje zemljišta u cilju utvrđivanja prisutnosti patogena i štetočina koje se prenose putem zemljišta mogu biti opravdani posebno kod onih parcela gde je prethodnih godina zabeleženo njihovo prisustvo. Od značaja je dugoročno praćenje promene brojnosti populacija ovih štetnih organizama kroz vođenje evidencija (mapa polja). To se pre svega odonosi na: Verticillium dahlie, korenove nematode, Pythium spp., Rhizoctonia solani i sl.

 

4-IZBOR PARCELE

 

Uspešno gajenje paradajza na otvorenom počinje sa pravilnim izborom parcele. Uspešna proizvodnja i dobar prinos u velikoj meri zavisi od preduseva, kvaliteta zemljišta, prisustva štetnih organizma i svih prethodnih mera zaštite koje su tu primenjivane. Pri gajenju paradajza u zaštićenom prostoru izbor parcele predstavlja takođe važnu odluku koja se mora doneti pre podizanja staklenika ili plastenika.

Vremenski plodored

Paradajz ne bi trebalo gajiti na istim parcelama na kojima je gajen prethodne godine. Vremenski plodored poželjno je da bude što duži. Preporučljiv je najmanje trogodišnji plodored. Duži plodored će doprineti smanjivanju pojave bolesti, a pomoći će i u suzbijanju štetnih insekata i korova. Takođe, dužim plodoredom poboljšavaju se osobine zemljišta i povećava se biodiverzitet. Višegodišnji plodored je jedna od najefikasnijih agrotehničkih mera u suzbijanju štetnih organizama.

Prostorni plodored

Rastojanje između polja paradajza iz tekuće i prethodne godine može uticati na brojnost štetnih organizama. Primena prostornog plodoreda ima smisla samo u cilju borbe protiv štetnih organizama koji se održavaju u zemljištu. To su prouzrokovači truleži korena, prizemnog dela stabla i uvenuća biljaka, kao i gljive prouzrokovači antraknoze, virusi i bakterije. Za suzbijanje prouzrokovača plamenjače, crne pegavosti, sive pegavosti i ostalih parazita koji se rasejavaju vetrom ili insektima, ovaj plodored nema većeg značaja.

Brojnost štetnih organizama na istoj površini u dužem vremenskom periodu

Istorijat parcele, odnosno prethodni usevi koji su gajeni na nekoj parceli imaju uticaja na uspešnost suzbijanja štetnih organizama. Proizvodnja paradajza se može značajno unaprediti ako se pažljivo vode knjige polja sa podacima o svim primenjenim merama i zastupljenošću štetnih organizama. Sistem mapiranja polja između ostalog služi i da bi se označili potencijalni problemi na parceli.

Mape polja pružaju pregled celog gazdinstva. Na ovim mapama treba označiti površine na kojima je utvrđena velika brojnost štetnih insekata i korova i visok intenzitet oboljenja u proteklim godinama. Mape polja mogu pomoći i u donošenju odluka o izboru parcele i o merama suzbijanja. Na primer, ukoliko na određenoj parceli postoji problem zbog prisustva patogena koji se prenose zemljištem, tada treba jednostavno primeniti plodored u cilju smanjenja inokuluma. Problematični štetni organizmi i ostali podaci o kojima bi trebalo voditi evidenciju svake godine su:

  • Insekti – žičnjaci i grčice;
  • Patogeni – prourokovači truleži korena, prizemnog dela stabla, uvenuća biljaka;
  • Korovi – višegodišnji korovi, jednogodišnji širokolisni i uskolisni korovi, korovi iz Solanaceae (Solanum nigrum, Solanum dulcamara);
  • Informacije o proizvodnji – prinosi, kvalitet, prodaja i

Kvalitet zemljišta i osobine parcele

Poboljšanjem kvaliteta zemljišta doprinosi se boljim proizvodnim rezultatima. Prilikom izbora parcele za gajenje paradajza treba voditi računa o sledećim osobinama zemljišta:

  • Kompaktnost zemljišta može smanjiti drenažu, odnosno oticanje vode, pa na taj način može doći do zabarivanja zemljišta, što utiče na češću pojavu oboljenja;
  • Sadržaj organske materije je bitan faktor kvaliteta zemljišta. Organska materija potpomaže da se u zemljištu zadrži više vlage i omogućava optimalniji rast biljaka;
  • Prekomerne količine ostataka pesticida u zemljištu mogu izazvati fitotoksične efekte na biljke paradajza. To se pre svega odnosi na herbicide, naročito iz grupe sulfonilurea ili imidazolinona. Ovi herbicidi mogu biti fitototoksični za paradajz i po nekoliko godina nakon.

 

izvor: Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd

Article written by

Please comment with your real name using good manners.

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.