2.3 Paradajz – setva/rasađivanje – Rasađivanje

Za rasađivanje paradajza temperatura zemljišta treba da bude 15-16oC. Rasađivanje je najbolje obavljati po oblačnom vremenu, u večernjim ili jutarnjim časovima. Zemljište pred rasađivanje treba dobro pripremiti (10-15 dana pre sadnje), da bi se zemlja slegla. Gustina sadnje može biti manja ili veća, u zavisnosti od sorte/hibrida, sistema gajenja, plodnosti zemljišta, ranostasnosti. Prilikom utvrđivanja gustine, najbolje je poštovati preporuke proizvođača za tu sortu/hibrid.

Rasad u saksijama i kontejnerima vadi se sa celim busenom zemlje i tako sadi, dok se rasad proizveden u hranljivim kockama i džifi saksijama sadi direktno. Tako se koren ne oštećuje i u razvoju biljke ne dolazi do zastoja. Za pravilnu sadnju treba obezbediti čvrstu vezu korena i zemlje. Zalivanje izvršiti odmah nakon sadnje.

Otvoreno polje. Obavlja se po prestanku opasnosti od mraza. To je kraj aprila i prva polovina maja. Izvodi se ručno ili sadilicama. Visoke sorte i hibridi rasađuju se na razmak 70x40cm (rani), 80×40-50cm (srednje kasni i kasni) i 100+60×30-40cm (dvoredne trake), a niske na 80x30cm i 80-90+50x30cm. Biljke se spuštaju u zemljište do prvog lista. Prerasli izduženi rasad se sadi tako što se jedan deo stabla položi u zemlju u pravcu redova.

Plastenici (bez grejanja). Počinje u trećoj dekadi marta (rana proizvodnja) i krajem juna (kasna proizvodnja). Visoke i poluvisoke sorte i hibridi rasađuju se na razmak 80×30-40cm ili 90+50x40cm (dvoredne trake), a niske 60×35-40cm ili 80+50×30-40cm.

Plastenici i staklenici sa grejanjem. Počinje krajem decembra meseca. Razmak na koji se rasađuju je prilagođen širini objekta i tehnologiji gajenja (hidropondska ili konvencionalna). Ostvarena gustina ne bi trebalo da bude veća od 2,5biljaka/m2. Ukoliko se proizvodnja ovabvlja i uz dodatno osvetljenje (zimska proizvodnja) rasađivanje paradajza u našim uslovima počinje sredinom oktobra meseca.

 

Razmak U redu (cm)
Između redova (cm) 30 35 40 45 50
70 476 408 357 317 285
80 416 357 312 278 250
90 370 317 277 247 222
100 333 286 250 222 200

Proizvodnja direktnom setvom semena

Gajenje iz direktne setve smanjuje troškove proizvodnje i učešće radne snage što je veoma važno kada se ova vrsta gaji kao sirovine za industrijsku preradu. Gaje se sorte/hibridi niskog (determinantnog) stabla kojima nije neophodan oslonac, kao i pinciranje (zalamanje bočnih izdanaka). Za industrijsku preradu seju se veće površine i sam proces proizvodnje je mehanizovan od setve do berbe. Na manjim površinama berba se obavlja ručno.

Optimalno vreme setve u našim klimatskim uslovima je od 10. do 20. aprila. Biljka niče krajem aprila i početkom maja kada je rizik od pojave kasnih prolećnih mrazeva mali. Setva se obavlja u redove na razmak 70 x 30cm ili dvorede trake 100-120×30-50cm. U zavisnosti od preciznosti sejalice potrebno je 0,3-1,5kg semena/ha, a optimalna dubina setve je 2-3cm. Tokom vegetacije obavlja se standardna nega useva.

Uslovi uspevanja

Svetlost

Biljka paradajza traži dosta svetlosti jačeg intenziteta. Najmanja dužina dana za cvetanje i zametanje plodova iznosi 9-10 časova dnevno, a jačina osvetljenosti za istu fazu je minimalno 10000 luksa (optimum 30000 luksa). U našim uslovima svetlost nije limitirajući faktor od aprila do oktobra meseca. U ostalim mesecima problem nedostatka svetlosti može se ublažiti dopunskim (veštačkim) osvetljenjem.

Pri oblačnom vremenu, bez obzira na toplotu, paradajz sporo raste, slabo se razvija, stablo mu se izdužuje, a cvetovi opadaju. Kvalitet ploda paradajza dobijenog u nepovoljnim svetlosnim uslovima je loš. Plod sadrži manje vitamina C, kiselina i šećera.

Pri celosezonskoj proizvodnji paradajza u staklenicima bez dodatnog osvetljenja (rasađivanje rasada krajem decembra meseca) gustina biljaka se tokom proizvodnje povećava (ostavljanjem bočnih grana na pojedinim biljkama) kako se svetlosni uslovi poboljšavaju. Najčešće, u našim uslovima, broj biljaka se uvećava dva puta tokom godine i to u aprilu i maju. Tako se od npr. početnih 2,2 biljke/m2 stiže do 2,5 biljaka (povećanje 10-15%).

 

Srednje dnevno globalno sunčevo zračenje (Rg. (MJm2/dan)

Stanica Jan Feb Mart April Maj Jun Jul Avg Sept Okt Nov Dec
R. Šančevi 4,7 7,8 12 16,6 21,1 23,6 24 21,2 15,4 10,1 5,6 4,1
Beograd 4,9 7,7 12 16,6 20 23,3 23,7 20,9 14,8 10,1 5,7 4,3

 

Temperatura

Minimalna temperatura za klijanje i nicanje paradajza je 10-13oC. Optimalna temperatura za rast  i razviće je od 15 do 29oC. Biljka prestaje sa rastom ispod 9oC i iznad 40oC, dok izmrzava na – 1oC. Cvetanje je usporeno ispod 15oC i iznad 35oC. Polen paradajza je osetljiv na kolebanje temperature i ne klija na temperaturama ispod 13oC i iznad 30oC. Optimalna temperatura zemljišta u fazi plodonošenja je oko 22oC.

Voda

Najveće potrebe biljaka za vodom su u početnim fazama rasta (period rasada) i u fazi plodonošenja. Tada vlažnost zemljišta treba da iznosi 80%PVK (poljski vodni kapacitet), a u ostalom periodu vegetacije 70%PVK.

Najpovoljnija relativna vlažnost vazduha (RVV) tokom gotovo cele vegetacije je 50-60%, dok je za pucanje antera i rasipanje polena (cvetanje) 45-55%. U našim plasteničkim objektima ta vlažnost vaduha je obično izvan pomenutih vrednosti, te je oplodnja otežana, a često i onemogućena. Visoka RVV smanjuje oplodnju, transpiraciju, pa samim tim remeti i ishranu biljke.

Duži nedostatak pristupačne vode u zemljištu ograničava porast i razvitak biljaka i smanjuje prinose. Štetne posledice se ne mogu korigovati kasnijim obilnijim zalivanjima.

Potreban kvalitet vode za navodnjavanje (granične vrednosti)
Osobina mg/l Osobina mg/l
Alkalinitet (sadržaj CaCO2) 1-100 Magnezijum (Mg2+) 6-25
Aluminijum (Al3+) 0-5 Mangan (Mn2+) 0,2-0,7
Bikarbona (HCO3) 30-50 Molibden (Mo) 0,02-0,05
Bor (B) 0,2-0,5 Kalijum (K+) 0,5-5
Kalcijum (Ca2+) 40-120 Natrijum (Na+) 0-30
Hlor (Cl) 0-50 Cink (Zn2+) 0,1-0,2
Bakar (Cu2+) 0,08-0,15 Sulfat (SO42-) 24-240
Fluor (F) 0 pH 5-7
Gvožđe (Fe3+) 1-2    

 

 

Najznačanije hemijske osobine vode su elektroprovodljivost (EC) i baznost/kiselost (pH). Merenjem elektroprovodljivosti vode, koja se izražava u Simensima, odnosno mikro Simensima (μS), dobija se indirektno podatak o količini soli. Ukoliko je izmeren 1 μS tada je u litri vode rastvoreno približno 0,7g soli (najčešće natrijum-hlorid, natrijum-sulfat, kalcijum-hlorid, kalcijum-sulfat, magnezijum-hlorid). Dodavanjem hrane vodi (za fertigaciju) povećava se njena elektroprovodljivost.

Previše hrane je štetno (visok EC) jer biljka ne može normalno da je usvaja, dok je i malo hrane u vodi (nizak EC) loše jer je biljka bez hrane i ne može napredovati. Da bi izbegli probleme koji na ovaj način nastaju praćenjem EC vrednosti određujemo pravilan odnos između količine hrane i vode u fertigaciji.

Voda odličnog kvaliteta ima EC vrednosti manje od 0,5μS, a voda lošeg kvaliteta preko 1,5μS. Mlade biljke (rasad) ne podnose visoke vrednosti EC i ona mora biti ispod 0,8μS.

Optimalna pH vrednost rastvora kojim vršimo fertigaciju treba da iznosi 6-6,5. Ukoliko voda za navodnjavanje ima pH vrednost van optimuma (5-7) potrebno je dodati više aditiva (kiselina ili baza) kako bi se pH vrednost rastvora vratila u optimalne granice, gde je usvajanje hraniva najintenzivnije.

Transpiracioni koeficijent paradajza je veoma varijabilan i kreće se od 300 do 400. Zavisi pre svega od sorte, načina proizvodnje i uslova uspevanja.

Zemljište

Može se gajiti na skoro svim tipovima zemljišta. Najbolji rezultati se postižu na strukturnim zemljištima sa visokim sadržajem humusa, neutralne do slabo kisele reakcije (pH 5,5-7,5). Zemljište se po potrebi može dezinfikovati termički i hemijski.

Plodored

Neadekvatna smena useva na istoj parceli povećava opasnost od pojave bolesti i štetočina. Stoga, paradajz ne treba gajiti u monokulturi. U plodoredu dolazi na prvo mesto i odlično reaguje na đubrenje stajnjakom. Loši predusevi paradajzu su sve biljke iz familije Solanaceae (paprika, krompir, plavi paradajz). Najbolji predusevi su višegodišnje trave, leguminoze, a od povrća grašak, mrkva, kupus. Obratiti pažnju na brojnost larvi insekata u zemljištu posle gajenja višegodišnjih trava. Novi sistemi gajenja (hidroponika) umanjuju značaj plodoreda.

Article written by

Please comment with your real name using good manners.

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.