3.2 Paradajz – Đubrenje ( Ishrana)

ĐUBRENJE (ISHRANA)

Elementi biljne ishrane

Neophodno je obilno i pažljivo izbalansirano đubrenje (ishrana). Posebno je značajan azot, koji potencira vegetativni razvoj biljke, ali ako nije u odgovarajućim odnosima sa ostalim osnovnim hranivima (fosfor, kalijum, kalcijum) dolazi do opadanja cvetova, kasni zrenje, smanjuje se prinos, pogoršava kvalitet plodova i dr. Mladim biljkama (nicanje-početak cvetanja) izrazito je potreban fosfor i azot, dok je starijim biljkama najpotrebniji kalijum. Slaba ishrana fosforom ispoljava se već desetak dana posle nicanja paradajza (biljke postaju ljubičaste). Paradajz nije izrazito veliki potošač hraniva.

  1. Potrebni (esencijalni) elementi:
    1. makroelementi: C, O, H, N, P, K, S, Ca, Mg, Fe
    2. mikroelementi: B, Mn, Zn, Cu, Mo, Cl, Ni
  2. Korisni (beneficijalni) elementi: Co, Na, Si, Al, Se, V, Ti, La, Ce
  3. Nekorisni i toksični elementi: Cr, Cd, U, Hg, Pb, As

Azot

Biljke normalno sadrže od 1 do 5% azota (N). Azot učestvuje u izgradnji proteina i najvažnijih delova ćelija biljke. Uz to azot ulazi u sastav hlorofila, jedinjenja koje usvaja svetlosnu (Sunčevu) energiju koja se koristi u fotosintezi. Dobra snabdevenost azotom je u vezi sa visokom fotosintetskom aktivnošću, brzim vegetativnim porastom i tamnozelenom bojom lišća.

Fosfor

Fosfor (P) se javlja u većini biljaka u koncentracijama od 0,1 do 0,4%. Najvažnija funkcija fosfora u biljci jeste skladištenje i prenos energije. Fosfatna jedinjenja imaju sposobnost akumulacije energije koja se dobija u procesu fotosinteze ili metabolizma ugljenih hidrata. Ta energija se kasnije koristi u procesima koji se odnose na rast, razviće i razmnožavanje biljaka. Dobra snabdevenost fosforom je u vezi sa pojačanim rastom korena, a povećava se i otpornost na bolesti.

Kalijum

Zahtevi biljke u pogledu dostupnog kalijuma (K) su prilično visoki. Koncentracija kalijuma u vegetativnim organima biljke je između 1 i 4% suve materije. Kalijum igra važnu ulogu u aktivaciji enzima i regulaciji vode. Biljke koje imaju nedostatak kalijuma osetljivije su na vodni stres, najviše iz razloga što nisu u stanju da u potpunosti iskoriste dostupnu vodu. Kalijum takođe kontroliše gubitak vode. Utiče na količinu transpiracije i usvajanja vode tako što učestvuje u

 

regulaciji otvaranja i zatvaranja stoma. Stres usled nedostatka kalijuma može povećati štete izazvane bolestima i štetočinama.

Kalcijum karbonat

Ima značajnu ulogu kod primene organskih i mineralnih đubriva. Direktno utiče na reakciju zemljišta, promenom pH vrednosti. Na količinu kalcijum karbonata posebnu pažnju treba obratiti prilikom primene fosfornih đubriva i mikroelemenata. Prema sadržaju kalcijum karbonata, zemljišta se grupišu u četiri grupe: beskarbonatno (0%), slabo karbonatno (0-5%), srednje karbonatno (5-10%) i jako karbonatno (>10%).

Reakcija zemljišta

Najznačajniju ulogu u izboru doze i vrste đubriva ima ova osobina zemljišta. Usvajanje elemenata od strane biljke u direktnoj je zavisnosti od pH vrednosti zemljišta. Za potrebe kontrole plodnosti zemljišta i primene đubriva koristi se pH vrednost u m KCl. Na osnovu tih vrednosti zemljišta su podeljena u pet grupa: I alkalna (pH>7,20), II neutralna (6,51-7,20), III slabo kisela (5,51-6,50), IV kisela (4,51-5,50) i V jako kisela (<4,50).

Humus

Humus predstavlja izvor hranljivih materija i faktor za očuvanje plodnosti zemljišta. Njegovom mineralizacijom u zemljišni rastvor prelaze hranljivi elementi. Koloidi humusa usvajaju većinu hranljivih elemenata i postepeno ih stavljaju biljkama na raspolaganje. Zemljišta sa više humusa su po pravilu plodnija. Prema njegovom sadržaju (%) u oraničnom sloju zemljišta su grupisana u tri grupe:

  1. peskovita (visok >2.5, srednji 1.0-2.5, nizak <1.0),
  2. ilovasta (visok >4.0, srednji 1.5-4.0, nizak <1.0)
  3. glinovita (visok >5.0, srednji 2.0-5.0, nizak <2.0).

Reakcija zemljišta i usvajanje hraniva.

 

Osnovni principi đubrenja

Preporuke vezane za ovu agrotehničku meru baziraju se pre svega na planiranom prinosu, dužini vegetacije, karakteristikama zemljišta, tehnologiji proizvodnje (broj berbi, način navodnjavanja, vrsta hraniva), klimatskim uslovima.

ANALIZA ZEMLJIŠTA (hemijska) je obavezna mera pre odluke čime, kako i u kojoj dozi izvršiti đubrenje!

Ukoliko se mineralna hraniva dodaju i fertigacijom potrebno je uraditi detaljnu hemijsku analizu zemljišta (makro i mikroelementi)!

ANALIZA LISTA daje potpuniju sliku o distribuciji hraniva iz zemljišta u biljku. Za analizu se uzimaju potpuno razvijeni mladi listovi sa drškama, 20 cm ispod vrha biljke, u periodu prve berbe.

 

 

Optimalni sadržaj hranljivih elemenata u listu
Element Jedinica Nivo
Azot % 4,5-5,5
Fosfor % 0,4-0,7
Kalijum % 4-6
Sumpor % 0,6-2,0
Kalcijum % 1,2-2,0
Magnezijum % 0,4-0,7
Gvožđe ppm 80-200
Mangan ppm 50-250
Zink ppm 30-60
Bakar ppm 15-50
Bor ppm 30-60
Molibden ppm 0,5-1,0

 Visok prinos i kvalitet plodova može se postići samo pri optimalnom prisustvu svih hranljivih elemenata. Stajnjak utiče pozitivno na strukturu zemljišta, sadržaj hranljivih elemenata i aktivira mikrobiološke procese u zemljištu.

Većina metoda određivanja potrebnih količina hraniva kao osnovu uzima planirani prinos. Definisanje tačnih normi i sistema aplikacije je veoma odgovoran i složen posao pa ga treba prepustiti stručnom licu koje će sagledavanjem svih gore pomenutih sistema dati najbolju preporuku.

Iznošenje hraniva (kg) prinosom

Hranivo/Prinos 10 tona
N 25-30
P2O5 7-10
K2O 35-40
CaO 40-50
MgO 6-8

 

Pri analizi potreba za hranivima posebnu pažnju treba obratiti na antagonistički uticaj pojedinih elemenata, kako ne bi došlo do pogrešnog tumačenja rezultata. Najpoznatiji antagonistički parovi nalaze se u sledećoj tabeli:

 

NH4 – K K – B Mn – Mo Zn – Fe
NH4 – Ca P – Fe Mn – Zn Ni – Fe
NH4 – Mg P – Zn Cu – Mn Cr – Fe
K – Mg P – Al Cu – Fe Co – Fe
K – Ca Mn – Mg Cu – Mo SO4 – Mo
K – Na Mn – Fe Cu – Zn  

 

Zbog velikih količina hraniva koja se koriste fertigacijom pri gajenju paradajza u zaštićenom prostoru (hidroponska proizvodnja) potrebno je obezbediti odgovarajuću drenažu. Ovako prikupljena voda sa rastopljenim hranivima se ponovo koristi za navodnjavanje i prihranjivanje. Na ovaj način se sprečava zagađenje podzemnih voda i čuva se ekosistem. Na otvorenom polju višak hraniva vrlo lako dospeva u podzemne vode i zagađuje ih.

Prekomerno đubrenje zagađuje ekosistem i smanjuje zaradu!

 

 

 

 

Nepravilno đubrenje

U z r o k S i m p t o m
Višak azota Preterano bujanje biljaka, kasnije cvetanje i

sazrevanje, kao i opadanje cvetova

Manjak azota Slab razvoj biljke, smanjenje prinosa i pogoršanje

kvaliteta ploda

Manjak kalijuma i

fosfora

Opadanje plodova neposredno pred zrenje i

produžavanje vegetacije

 

Povećanje kiselosti (pH)

Biljke su osetljivije na bolesti, kolebanja temperatura, loše uslove gajenja. Zaražene biljke brže propadaju, teže se štite što dovodi direktno i do

smanjenja prinosa.

Gasovanje sa CO2 predstavlja poseban vid đubrenja u zaštićenim prostorima. Ovom merom podiže se koncentatcija ugljen dioksida u vazduhu usled čega paradajz pojačava fotosintezu i produkciju organske materije. Prinosi se uvećavaju od 4 do 7%.

Vizuelna dijagnoza nedostatka hraniva

  1. Doneti odluku da li je simptom nastao usled bolesti ili nedostatka nekog elementa?
  2. Da li se simptomi nalaze na mlađem ili starijem lišću?
  3. Da li su simptomi hlorotične pege ili nekroze?

Principi vizuelne dijagnoze nedostatka hraniva

Pokretljivost hranljivih elemenata u biljci Dobra pokretljivost: N, P, K, Mg, Cl, Mn Loša pokretljivost: Ca, S, Fe, Cu, Zn, B, Mo

Simptomi nedostatka pojedinih hranljivih elemenata

Azot. Usporen razvoj, vretenast izgled biljke, listovi žutozelene boje, kasnije požute i stabla, biljke su sitne i sa ljubičastom nervaturom (žilama) na naličju, plodovi sitni.

Fosfor. Biljke slabo razvijene, stablo tanko, listovi sitni, grubi, okrenuti prema dole, plavozeleni (gornja strana) i ljubičasti (donja strana), uključujući i nervaturu, staro lišće brzo izumire i pokriveno je beličastim pegama.

Kalijum. Sitni listovi, ivice starijih listova se uvrću i dobijaju žutu boju, kod pojedinih sorata (hibrida) na hlorotičnim (žutim) mestima javljaju se sitne suve pege sa smeđim ivicama, plodovi neujednačeno zriju.

Magnezijum. Ivice starijih listova požute, a kasnije požute i ostali delovi (osim nervature), žutilo se žiri od osnove ka vrhu lista, na žutim (ponekad su narandžasti) delovima javljaju se beličaste pege, stare biljke potpuno požute, a donje lišće brzo izumire, slabiji simptomi nemaju jak uticaj na prinos.

Kalcijum. Koren se slabo razvija i smeđe je boje, vršno lišće je sitnije, gornja strana mu je tamnozelena, sa bledim ivicama, a gornja je ljubičasta, temeni pupoljak stabla izumire, plodovi imaju simptome vršne truleži.

Gvožđe. Bledilo vršnog lišća, nervatura neko vreme ostaje zelena, a kasnije ceo list požuti, gotovo pobeli, simptomi se šire od mlađeg prema starijem lišću, biljka se sporo razvija.

Bor. Manifestuju se pojavom žutih pega na listovima ograničenih okolnim lisnim nervima. Ivice liske se uvijaju, a vrh nekrotira i propada.

Mangan. Izaziva hlorozu vršnog lišća, zelena boja se zadržava samo oko najfinijih nerava. Obolele liske su istanjene.

 

Article written by

Please comment with your real name using good manners.

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.