3.4 Paradajz – SUZBIJANJE PROUZROKOVAČA OBOLJENJA I NEMATODA

SUZBIJANJE PROUZROKOVAČA OBOLJENJA I NEMATODA

Bolesti: mikoze, bakterioze, fitoplazmoze, viroze Mikoze i pseudomikoze

Po svom broju, rasprostranjenosti i ekonomskom značaju u proizvodnji paradajza, gljive zauzimaju prvo mesto među prouzrokovačima bolesti koje se nazivaju mikoze. Patogene gljive se u nepo- voljnim uslovima održavaju u vidu različitih spora (oospora, hlamidospora) ili u obliku gustih i čvrstih tvorevina (sklerocije). Mnoge gljive se održavaju i u samoj biljci domaćinu, najčešće koro- vima, samoniklim biljkama ili gajenim biljkama u stakleniku gde se povrće proizvodi cele godine.

Prouzrokovači truleži korena i prizemnog dela stabla se nalaze u zemljištu i pripadaju različitim vrstama parazitnih gljiva, rodova Phytophthora, Pythium, Rhizoctonia, Sclerotinia. Gljive se održavaju i na semenu, sadnom materijalu i ostacima biljaka u zemljištu. Aktiviraju se u po- voljnim uslovima temperature i vlažnosti. Na razvoj gljive i intenzitet napada utiče veći broj faktora od kojih su najznačajniji vlažnost i temperatura.

Za većinu gljiva neophodna je kap vode da spora proklija i ostvari infekciju. Zbog toga je zaraza gljivama uvek jačeg intenziteta u uslovima vlažnog i kišovitog vremena.

Poznavanje epidemiologije patogenih gljiva, odnosno načina održavanja i prodora u biljke, optimalnih uslova razvoja, veoma je značajno da bi se preventivnim merama sprečile infekcije.

 

Plamenjača paradajza – Phytophthora infestans

Plamenjača, prouzrokovana psedogljivom Phytophthora infestans (Mont.) de Bary je s obzirom na učestalost pojave i stepen oštećenja lista, stabla i plodova, jedna od najznačajnijih bolesti paradajza. U uslovima umerenog klimata, u godinama sa čestim kišnim periodima praćenim visokom relativnom vlažnošću, štete koje nastaju delovanjem ovog patogena mogu biti i do 100%.

Simptomi. Simptomi oboljenja se javljuju na svim nadzemnim delovima biljke. Na listu se početni znaci bolesti ispoljavaju u vidu bledo zelenih, vodenastih pega koje često počinju da se razvijaju od ivica listova ili lisnih vrhova gde se zadržava voda od kiše ili rose. U uslovima vlažnog vremena pege dobijaju maslinastu boju, pri čemu sa donje strane lista, na ivici pega, nastaje beličasta prevlaka koju čine reproduktivne tvorevine gljive. Tokom perioda visokih temperatura i praćenih sa niskom relativnnom vlažnošću vazduha, pege se suše, a zaraženo lišće propada i otpada sa listova. Na stablu su pege ovalne ili izdužene, u početku vodenaste, a kasnije mrko obojene. Često prstenasto zahvataju stablo ili bočne izdanke, pri čemu delovi biljke iznad pega venu i suše se. Na zelenim plodovima paradajza vidljive su sivozelene, vodenaste pege, koje ubrzo postaju mrke, a tkivo ploda zahvaćeno parazitom je tvrdo. U okviru njih, u vlažnim uslovima dolazi do sporulacije patogena u vidu beličaste prevlake. Nekroza tkiva ploda se brzo širi i za nekoliko dana zahvati ceo plod koji lako opada.

Epidemiologija. P. infestans se održava u obliku micelije u biljnim ostacima ili zaraženim krtolama uskladištenog krompira. Bespolni životni ciklus P. infestans počinje stvaranjem višejedarnih sporangija na razgranatim sporangioforama koje se pojavljuju iz stoma, lenticela ili iz povređenog zaraženog biljnog tkiva (epidermisa ili periderma). Optimalna temperatura za rast micelije i stvaranje spora na površini krtola je 10ºC. Sporangije se raznose vazdušnom strujom ili vodenim kapima i po dospevanju na biljku domaćina klijaju direktno u začetak hife pri temperaturi 15-25ºC. Međutim, optimalni uslovi za ostvarenje infekcije je temperaturni raspon 12-18ºC, kao i prisustvo slobodne vode. Temperature iznad 26ºC usporavaju ili potpuno zaustavljaju rast patogena. Sporangija klija dajući od tri do osam pokretnih zoospora sa dve flagele. Zoospore mogu ostati pokretne nekoliko sati ispoljavajući negativni geotaksis i pozitivni hemotaksis prema eksudatima koje luči koren, kao što su amino-kiseline i etanol. U kontaktu sa biljnim delovima zoospore se inkapsuliraju i zatim klijaju u začetak hife koja prodire u biljke direktno kroz kutikulu ili kroz stome. Posle prodiranja, micelija P. infestans raste intercelularno i stvara strukture slične haustorijama između ćelijskih zidova i plazma membrana unutar ćelija sa kojima je ostvarila kontakt. Optimalna temperatura za rast micelije in vitro je 20ºC , a za polnu i bespolnu sporulaciju 15ºC. U prisustvu izolata različitih polnih tipova (A1 sa A2), dolazi do formiranja oogonija i anteridija i njihovog spajanja. Uparivanjem ovih izolata na mestu susreta formiraju se oospore. Stvaranje oospora u poljskim uslovima je za sada zabeleženo samo u regionima umerenog klimata. Izuzimajući oospore, P. infestans nedostaju strukture za prezimljavanje. Minimalna temperatura za rast micelije je oko 3ºC, a temperature koje su ispod 0ºC patogen može da toleriše samo u jako kratkim vremenskim intervalima. Zbog nedostatka prezimljujućih struktura i slabog saprofitskog potencijala, P. infestans je potreban domaćin kao što su to krtole krompira, da preživi u područjima sa dugim periodima niskih temperatura.

Razlike između pseudogljiva i pravih gljiva komplikuju njihovo suzbijanje fungicidima zbog značajno drugačije ćelijske građe i osnovnih bioloških aktivnosti. Fungicidi specifičnog mehanizma delovanja koji deluju na prave gljive, kao što su triazoli, ispoljavaju slabe efekte na pseudogljive i ne koriste se u programima zaštite. Fungicidi nespecifičnog mehanizma delovanja koriste se za suzbijanje i pravih i pseudogljiva.

Mere zaštite. U cilju što ranijeg uočavanja pojave prvih simptoma oboljenja, potrebno je pregledati usev paradajza jednom nedeljno, tj. 5-10 mesta po parceli po “W” obrascu. U slučaju povoljnih klimatskih uslova za razvoj plamenjače, useve treba pregledati i češće.

Prouzrokovač plamenjače paradajza se suzbija kombinovanjem agrotehničkih i hemijskih mera i gajenjem otpornih sorti. Od agrotehničkih mera uništavanje zaraženih krtola i samoniklih biljaka krompira, upotreba zdravih sertifikovanih krtola semenskog krompira, izbalansirana ishrana NPK hranivima uz dodatak mikroelementa doprinose smanjenju intenzitetu pojave plamenjače.

Primena kontaktnih, fungicida nespecifičnog delovanja (aktivne materije: bakar, mankozeb, hlorotalonil, metiram, propineb) u kombinaciji sa specifičnim sistemičnim ili lokalsistemičnim fungicidima (metalaksil, fenamidon, azoksistrobin, cimoksanil, cijazofamid, famoksadon, zoksamid) predstavlja osnovnu meru suzbijanja P. infestans. Program zaštite i primene fungicida uglavnom se zasniva na njihovoj preventivnoj primeni. Cilj je da se obezebedi stalno prisustvo depozita fungicida na biljci sve dok postoji opasnost od infekcije. Za predviđanje pojave plamenjače postoji veći broj kompjuterskih programa, od kojih je najpoznatiji Blightcast. Ovaj program za prognozu pojave bolesti koristi podatke o temperaturi, relativnoj vlažnosti i padavinama iz meteoroloških stanica. Sve dok se simptomi plamenjače ne pojave na krompiru, nema opasnosti od pojave plamenjače na paradajzu. Korišćenjem informacija dobijenih od Blightcast i primenom odgovarajućih preparata dobija se optimalni program zaštite paradajza od P. infestans. U poglavlju Suzbijanje prouzrokovača oboljenja paradajza nalazi se lista preparata registrovanih u našoj zemlji za suzbijanje plamenjače paradajza.

Problem rezistentnosti P. infestans na pojedine fungicide specifičnog (jednostranog) mehanizma delovanja predstavlja dodatni problem u njenom suzbijanju. U svetu je posebno izražena rezistentnost na metalaksil, naročito u onim zemljama gde su prisutna oba polna tipa patogena.

Zbog toga preparate specifičnog mehanizma delovanja treba upotrebljavati prema preporučenoj dozi ili koncentraciji uz poštovanje maksimalnog broja tretiranja tokom godine. Takođe, kombinovanje sistemičnih i protektivnih fungicida pomaže u sprečavanju pojave rezistentnih populacija patogena.

Stvaranje i gajenje otpornih sorti paradajza je otežano zbog postojanja fizioloških rasa P. infestans. Danas je poznato 11 rasa na krompiru, ali i veliki broj njihovih kombinacija, kao i tri na paradajzu. Otpornost se zasniva na hipersenzibilnoj reakciji i odsustvu razvoja patogena i njegove sporulacije. Od hibrida paradajza koji se gaje u našoj zemlji, samo hibrid visokog rasta Iker F1 je tolerantan na p-infestans.

 

Crna pegavost – Alternaria solani

Crna pegavost je veoma rasprostranjeno oboljenje paradajza. U slučaju visokog intenziteta zaraze, listovi prevremeno propadaju, što se u značajnoj meri odražava i na prinos. U godinama kada su klimatski uslovi uslovi povoljni za razvoj oboljenja, troškovi suzbijanja A. solani mogu iznositi i preko 10% ukupnih troškova proizvodnje.

Simptomi. A. solani se razvija na svim nadzemnim delovima paradajza. Na starijim biljkama simptomi se prvo pojavljuju na donjem lišću. U početku su pege okrugle, sivomrke boje, i sitne (do 2 mm). Kasnije se povećavaju, postaju crne i na njima se ističu zone u vidu koncentričnih krugova, što je specifičan simtom oboljenja. Oko pega na lišću se javlja hloroza u vidu oreola žute boje kao posledica razgradnje hlorofila. Kada se pege uvećavaju i spajaju, često su ograničene većim lisnim nervima. Ponekad, kada se pege spoje, dolazi do propadanja cele lisne površina prouzrokujući uvijenost lista. Ovakvo lišće ne opada, već ostaje na stablu.

Na stablu se javljaju pege izduženog, ovalnog oblika, znatno krupnije od pega na listu. U slučaju jake zaraze, mogu da zahvate i celu internodiju i prestenasto da obuhvate stablo, naročito kod mladih biljaka. Pege na plodovima se po pravilu formiraju oko peteljke, crne su boje i sa ugnutim središnjim delom.

Epidemiologija. A. solani se tokom zime održava na obolelim biljnim ostacima i krtolama krompira u vidu micelije, konidija, hlamidospora i stromatičnih tvorevina. U proleće, u povoljnim uslovima spoljne sredine, micelija se aktivira i počinje sa reprodukcijom konidija. Umerene temperature, visoka vlažnost vazduha, i produženo vlaženje listova zbog rose ili navodnjavanja pogoduju razvoju patogena. Kiša nije neophodna za razvoj ove bolesti. Periodi vlažnog i suvog vremena takođe pospešuju razvoj crne pegavosti. Konidije se prenose i šire na druge biljke kišom, vetrom i insektima. Po dospevanju na biljno tkivo konidije proklijaju dajući mnogobrojne infekcione hife, koje dalje prodiru ili kroz stomine ovore ili kroz kutikulu. Povećani rizik od infekcije javlja se kod biljaka koje pate od disbalansa hranljivih materija, biljaka sa virusnom infekcijom i oštećenjima od insekata. Do sekundarnih infekcija dolazi kada u okviru nekrotičnih površina na listovima dođe do sporulacije, a spore se prenose do susednih, neinficiranih biljaka. Crna pegavost se može pojaviti nešto ranije od plamenjače, ali uglavnom se prvo uočava sredinom leta. Najveću štetu najčešće prouzrokuje u povoljnim uslovima kasnije u sezoni, u našim uslovima tokom jula i avgusta.

Mere zaštite. Jednom nedeljno potrebno je pregledati polje u cilju utvrđivanje nivoa zaraze. Pregled se vrši po ’’W’’ putanji, i u zavisnosti od veličine parcele intenzitet zaraze se ocenjuje na pet do 10 mesta.

Uništavanje zaraženih biljnih ostatatka, najmanje dvogodišnji plodored, upotreba sertifikovanog semena i proizvodnja zdravog sadnog materijala predstavljaju osnovne preventivne mere zaštite paradajza. Velika je verovatnoća da se na infestiranim poljima iz prethodne godine nalazi velika količina prezimelog inokuluma. Ipak, s obzirom da se konidije prenose vetrom, plodored samo odlaže pojavu bolesti. Treba izbegavati prekomerna i česta navodnjavanja koja listove održavaju duže vremena u vlažnom stanju. Takođe, u cilju smanjenja izlaganja biljaka stresnim situacijama, potrebno je sprovesti adekvatno suzbijanje ostalih patogena i insekata.

Postoji mali broj hibrida paradajza koji su otporni ili tolerantni na A. solani. Od hibrida niskog rasta tolerantan je Florida 47 F1, a od visokih Beg beef F1 i Maraton F1.

Primena fungicida je najvažnija mera suzbijanja A. solani. Sa zaštitom treba početi pre pojave bolesti i u ovu svrhu koristiti fungicide sa širokim spektrom delovanja. U svetu odavno postoje kompjuterski programi za praćenje brzine razvoja A. solani. Zahvaljujući ovim podacima proizvođač može da odredi interval između dva tretiranja i godišnje uštedi jedan do tri tretmana. Podatke o brzini razvoja A. solani imaju pojedine Poljoprivredne savetodavne stručne službe (PSSS).

Prema navodima FRAC, A. solani je patogen niskog rizika za razvoj rezistentnosti na fungicide.

 

Siva pegavost lista paradajza – Septoria lycopersici

U uslovima povoljnim za razvoj patogena štete mogu biti veoma velike jer dolazi do masovnog sušenja lišća. Posebno je destruktivna u područjima gde su prisutni vlažni vremenski uslovi tokom dužeg perioda.

Simptomi. Simptomi bolesti se prvo ispoljavaju na donjem lišću paradajza. Na licu lista nastaju svetložute, sitne i okrugle pege okružene zonom tkiva mrke boje. U centru pege jasno se uočavaju crne tačkice koje predstavljaju piknide. Oko pega se formira oreol žute boje. Mnogobrojne pege se spajaju, pa se zaraženo lišće uvija, suši i opada.

Epidemiologija. Patogen se u prirodi održava u formi piknida na biljnim ostacima, na semenu i korovskim biljkama. Za infekcije je potrebna kap vode ili visoka relativna vlažnost u trajanju od 48h, Simptomi se mogu pojaviti šest dana nakon ostvarene infekcije, a piknidi posle 14 dana. Konidije se raznose vetrom, vodom za zalivanje, insektima, ili tokom rada na odeći i rukama radnika.

Mere zaštite. Plodored, uklanjanje biljnih ostataka, dezinfekcija zemljišta i semena, provetravanje biljaka, gajenje biljaka uz naslon i zakidanje zaperaka, pregled useva, predstavljaju značajne preventivne mere u cilju otklanjanja uslova za razvoj gljive. Većina fungicida koji se koriste za suzbijanje plamenjače i crne pegavosti deluje i na prouzrokovača sive pegavosti lista. Programi koji prate brzinu razvoja A. solani se koriste i za praćenje brzine razvoja S. lycopersici. U našoj zemlju su registrovani preparati na bazi neorganskih jedinjenja bakra i kombinacije a.m boskalid + piraklostrobin.

 

Pepelnica paradajza – Leveillula taurica

Pepelnica paradajza značajno smanjenje prinosa paradajza gajenog u zaštićenom prostoru. Prouzrokovač pepelnice Leveillula taurica je polifagni patogen koji ima širok krug domaćina. Među korovskim biljkama, najznačajniji domaćini su Sonchus oleraceus i Physalis sp. Od gajenih biljaka najznačajnije su iz fam. Solanaceae – paradajz, paprika, krompir i plavi patlidžan. L. taurica takođe parazitira i crni luk.

Simptomi. Simptomi bolesti se ispoljavaju na starijem lišću paradajza u vidu krupnih hlorotičnih pega. Vremenom, sa napretkom bolesti pege se spajaju a tkivo u okviru pega nekrotira. Na licu i naličju lista obrazuju se beličasta brašnasta prevlaka koju čine sporonosne tvorevine gljive.

Epidemiologija. Patogen se u prirodi održava na brojnim korovskim i gajenim biljkama. Konidije se raznose vetrom na velika rastojanja. Na paradajzu i paprici se ne formiraju polne tvorevine – kleistotecije, pa su konidije osnovni izvor infekcije. Konidije imaju širok tempreturni interval klijanja, od 10 do 35oC. U zaštićenom prostoru, za ostvarivanje infekcije optimalne su temperature ispod 30oC. Nakon ostvarene infekcije, temperature iznad 30oC mogu da ubrzaju i razvoj oboljenja i izumiranje celih biljaka. U uslovima gde su prisutne visoke dnevne temperature i hladne noći dolazi do brže infekcije biljaka.

Mere zaštite. Za razliku od drugih gljiva prouzrokovača pepelnice, micelija ove gljive se razvija u unutrašnjosti biljnog tkiva, što otežava njeno suzbijanje. Nedeljno pregledati parcele po “W” obrascu. Osnovni način suzbijanja prouzrokovača pepelnice je primenom fungicida. Međutim, neophodno je sa hemijskom zaštitom početi čim se uoče prvi simptomi oboljenja. U našoj zemlji nema ragistrovanih preparata za suzbijanje pepelnice. U svetu se koriste preparati na bazi penkonazola (karenca u EU je sedam dana), sumpora (nema karencu u EU) i azoksistrobina. Do sada nije utvrđena rezistentnost prouzrokovača pepelnice paradajza na fungicide. Postojeće sorte i hibridi paradajza su veoma osetljivi na L. taurica.

 

Plesnivost lista paradajza – Fulvia fulva

Prouzrokovač plesnivosti lista paradajza prouzrokuje značajno smanjenje prinosa paradajza u plastenicima i staklenicima. U našim uslovima se isključivo javlja na paradajzu koji se gaji u zaštićenom prostoru.

Simptomi. Simptomi bolesti se prvo ispoljavaju na starijem lišću paradajza. Na stablu i plodu pojava simptoma je retka i bez štetnih posledica. Na licu lista najpre nastaju svetlozelene ili žute pege sa nejasnim ivicama. Na naličju lista u okviru pega dolazi do sporulacije gljive pri čemu se obrazuje gusta, somotasta, sivomrka prevlaka. Zaraženo tkivo potom nekrotira, list se uvija, vene i opada.

Epidemiologija. Patogen se u prirodi održava u zemljištu kao saprofit, ili u biljnim ostacima i semenu zaraženih biljaka u vidu konidija ili sklerocija. Konidije se raznose vetrom, vodom, insektima, ili tokom rada na odeći i rukama radnika. Konidije ne mogu klijati ukoliko je relativna vlažnost vazduha ispod 85%. Optimalne temperture za razvoj oboljenja su između 22 i 24oC.

Mere zaštite. Plodored, uklanjanje biljnih ostataka, dezinfekcija zemljišta i semena, provetravanje objekata gde se gaji paradajz, gajenje biljaka uz naslon i zakidanje zaperaka, pregled useva – predstavljaju značajne preventivne mere u cilju otklanjanja uslova za razvoj gljive. Većina fungicida koji se koriste za suzbijanje plamenjače i crne pegavosti deluje i na F. fulva. U našoj zemlju su registrovani preparati na bazi kombinacije a.m boskalid + piraklostrobin i hlorotalonil + azoksistrobin. Od hibrida paradajza koji se gaje u našoj zemlji, poluvisoki hibrid Ivet F1 i hibrid visokog rasta Jenna F1 su tolerantani na F. fulva. Međutim, zbog izrazito velikog variranja patogenosti gljive i tolerantni hibridi mogu postati osetljivi.

 

Antraknoza plodova paradajza – Colletotrichum spp.

Antraknoza je u uslovima velike vlažnosti često oboljenje dozrelih plodova paradajza. Ovo je značajno oboljenje paradajza gajenog za indusatrijsku preradu koji duže ostaje u polju. Ukoliko se bolest zanemari, dolazi do značajnog gubitka prinosa i kvaliteta plodova.

Simptomi. Karakteristični simptomi oboljenja ispoljavaju se na zrelim plodovima. Infekcija može da se ostvari i na mladim, zelenim plodovima, ali simptomi se ne javljaju sve do njihovog zrenja. Na plodu, kao posledica infekcije, nastaju kružne, neznatno udubljene pege, u prečniku i do 2 cm. Centralni deo pege je obično mrke boje, a kasnije sa njenim sazrevanjem javljaju se i sitne crne tačkaste tvorevina patogena (mikrosklerocije). Površinski sloj napadnutog tkiva ispod pokožice može biti beličast i suv, a centrlni deo tamniji. Napadnuto tkivo često naseljavaju sekundarni mikroorganizmi ubrzavajući proces propadanja ploda.

Epidemiologija. Patogen se održava u biljnim ostacima u vidu sklerocija, a može se preneti i semenom. Prezimele sklerocije klijaju u hifu koja vrši infekciju direktnim prodiranjem u biljno tkivo. Takođe, na površini sklerocija mogu nastati acervule na kojima se obrazuju konidije. U uslovima visoke vlažnosti one se raznose vodom za zalivanje, kišnim kapima, insektima, mehanizacijom ili odećom radnika. Infekcija ploda se dešava i kada na njemu nema vidljivih oštećenja. Na vrhu infekcione hife koja nastaje klijanjem konidije gljiva formira apresoriju i prodire direktno kroz tkivo ploda. Na zaraženim biljnim delovima formiraju se sekundarne  konidije koje obavljaju novi ciklus zaraze.

Mere zaštite. Nedeljno pregledati parcele po „W” obrascu, počevši od sredine sezone do momenta zrenja plodova. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored, vršiti uklanjanje biljnih ostataka i korovskih biljaka, dezinfikovati zemljište u lejama za proizvodnju rasada, uzimati seme samo iz nezaraženih plodova, redovno provetravati objekte gde se gaje biljke. Izbegavati gustu sadnju i povređivanje korena biljaka u cilju smanjenja zaraze. Malčiranje useva sa slamom ili plastikom takođe može pomoći u smanjeju gubitaka od antraknoze. Primena fungicida predstavlja značajnu meru u suzbijanju patogena. Posebno je značajna njihova primena u fenofazi početka zrenja plodova. Međutim, zbog postojanja latentnih infekcija koje se javljaju i na zelenim plodovima, tretiranja se moraju izvoditi praktično tokom cele sezone. U našoj zemlji nema registrovanih fungicida za suzbijanje prouzrokovača antraknoze plodova paradajza. U svetu se uglavnom primenjuju preparati na bazi metirama, propineba, hlorotalonila, mankozeba, azoksistrobina, difenokonazola i dr. Do sada nije utvrđena rezistentnost prouzrokovača antraknoze plodova paradajza na fungicide.

 

Fuzariozno uvenuće paradajza – Fusarium oxysporum f.sp. lycopersici

Prouzrokovač fuzarioznog uvenuća paradajza je veoma štetan i destruktivan patogen, koji u povoljnim uslovima može u potpunosti da uništi proizvodnju paradajza. Fusarium oxysporum f.sp. lycopersici je specijalizovana forma parazita koja napada samo paradajz. Postoji i više fizioloških rasa patogena. Specijalizacija parazita ide još dalje tako da postoje biotipvi koji se razvijaju samo na određenim sortama. Uslovi sredine koji pogoduju razvoju oboljenja u našoj zemlji su uglavnom vezani za proizvodnju paradajza u zaštićenom prostoru, gde je prisutna visoka temperatura i vlaga vazduha.

Simptomi. Ispoljavanje simptoma u značajnoj meri zavisi od vremenskih uslova i virulentnosti patogena. Biljke u polju iznenedno venu dobijajući žutu boju i vidno zaostaju u porastu. Na uzdužnom preseku prizemnog dela stabla uočava se mrka obojenost sudovnog tkiva, što  predstavlja karakterističan simptom uvenuća. Promena boje je jače izražena na nodusima. Donje lišće zaraženih biljaka najpre postaje hlorotično sa prosvetljenim nervima, zatim pokazuje simptome uvelosti, kasnije po obodu nekrotira, suši se i opada. Propadanje čitavih biljaka nastaje kasnije, posle cvetanja i formiranja plodova. Ukoliko je prisutna velika količina vlage u zemljištu, nadzemni deo biljke ne vene, ali pokazuje žućenje i uvijenost. Simptomi fuzarioznog uvenuća veoma su slični simptomima koje prozrokuju gljive iz roda Verticillium, što treba uzeti u obzir pri dijagnostici.

Epidemiologija. Prouzrokovaču fuzarioznog uvenuća paradajza za razvoj i ostvarivanje infekcije pogoduje toplo vreme i kisela, peskovita zemljišta. To su pre svega sledeći faktori: temperatura zemljišta i vazduha od 28oC, optimalna vlažnost zemljišta potrebna za rast biljaka, nizak sadržaj azota i fosfora a visok sadžaj kalijuma, niska pH vrednost zemljišta, kratak dan i nizak intenzitet svetlosti. Virulentnost patogena se pojačava primenom mikrođubriva, fosfora i amonijačnog azota. Patogen se u zemljištu održava hlamidosporama na mrtvim biljnim ostacima. One mogu veoma dugo očuvati vitalnost. Pri povoljnim uslovima hlamidospore u kontaktu sa korenom biljke domaćina proklijaju dajući hife, konidije ili nove hlamidospore. Infekcione hifa se probija kroz epidermis i parenhim kore, odakle prodire u ksilem i u njemu se intenzivno razvija. Na oboleleim biljnim tkivima micelija obrazuje konidiofore, makrokonidije i mikrokonidije. Konidijama se lako rasejava, pretežno kišnim kapima i vodom za zalivanje. Patogen se na veća rastojanja širi semenom i rasadom. U okviru polja inokulum se širi rasadom, mehanizacijom i pomoću vetra ili vode.

Mere zaštite. Nedeljno pregledati parcele po “W” obrascu, počevši od sredine sezone do momenta zrenja plodova. Uspešna zaštita se može ostvariti kombinovanjem različitih mera, jer bilo koja pojedinačna mera nije u potpunosti efikasna. Primena višegodišnjeg plodoreda i zdravog semena u velikoj meri smanjuje infekcioni potencijal i gubitke prinosa. Zemljište za proizvodnju rasada i gajenje biljaka u zatvorenom prostoru sterilisati termički ili hemijski. Podesiti pH zemljišta na 6,5 – 7 i koristiti nitratni azot umasto amonijačnog. Primena fungicida zbog slabe efikasnosti usled prirode patogena nije našla širu primenu. Do sada nije utvrđena rezistentnost Fusarium oxysporum f.sp. lycopersici na fungicide.

Najvažniji način zaštite je stvaranje i gajenje otpornih sorti. Međutim, rad na stvaranju otpornih sorti otežava postojanje fizioloških rasa ovog patogena. Do sada su uglavnom selekcionisani hibridi paradajza koji su otporni na rase 1 i 2. Takođe, identifikovana je monogenska rezistentnost na rasu 3. Hibridi niskog rasta koji se kod nas najčešće gaje a imaju otpornost na rase 1 i 2 su Topkapi F1, Florida 47 F1, Hector F1, Orco F1; poluvisoki – Balkan F1, Kendah F1, Ivet F1, Marko F1, Magnus F1, Queen F1; visoki -Belle F1, Buran F1, Astraion F1, Amati F1, Big beef  F1, Sprinter F1, Shannon F1, Lustro F1, Nemo Netta F1, Nemo Tammi F1, Alambra F1, Jeremy F1, Iker F1, Jenna F1, Zlatni jubilej F1, NS-6 F1, Maraton F1, Kazanova F1.

 

Zeleno (verticiliozno) uvenuće paradajza – Verticillium albo-atrum, Verticillium dahliae

Zeleno uvenuće je oboljenje koja može prouzrokovati ozbiljne gubitke pri gajenju povrtarskih biljaka iz familije Solanaceae. U prodručjima gde se ove biljke dugo gaje, naročito u monokulturi, može doći i do potpunog propadanja useva. Intenzitet uvenuća i gubitak prinosa zavise od nivoa inokuluma u zemljištu, uslova spoljašnje sredine i osetljivosti sortimenta. Patogen ima širok krug domaćina, preko 200 vrsta zeljastih i drvenastih biljaka. Od gajenih, to su vrste iz familije Solanaceae (paprika, paradajz, krompir, plavi patlidžan), Cucurbitaceae (krastavac, dinja, lubenica) i druge. Gajene biljne vrste koje nisu osetljive na ovog patogena su kukuruz i strna žita.

Simptomi. Parazit može da zarazi biljke u svim fazama razvića. Mlade biljke i sejanci mogu veoma brzo propasti neposredno posle ostvarene infekcije, ali mnogo češće se javljaju kasnije zaraze. Prvi simptomi se uočavaju na donjem lišću zaraženih biljaka u vidu blagog uvenuća. Tkivo lišća zahvaćeno uvenućem omekša i obezboji se počev od ivice liske prema njenom središnjem delu. Lišće međutim zadržava zelenu boju, pa se zato i naziva „zelen” uvenuće. Sa razvojem oboljenja, lišće sve više gubi turgor, suši se i na kraju otpada. Pored lišća, mogu biti zahvaćene pojedine grane pa i cele biljke. Na uzdužnom preseku korena i prizemnog dela stabla može se uočiti nekroza ksilema. Obolelo tkivo je mrko obojeno, čime se jasno razlikuje od okolnog zdravog tkiva. U početnim fazama oboljenja, pre nego što patogen u potpunosti zahvati sprovodne sudove, zaražene biljke se mogu privremeno oporaviti tokom noći. Zaražene biljke imaju skraćene internodije i žbunast izgled. Na paradajzu, su međutim spoljni znaci bolesti nešto drugačiji nego kod opisanih na paprici. Nema pojave uvenuća biljaka, niti se remeti njihov porast. Tek na starijem lišću nastaju hlorotične pege koje potom nekrotiraju. Mrka obojenost sudovnog sistema, uočljiva na uzdušnom preseku prizemnog dela stabla, karakterističan je znak zelenog uvenuća paradajza.

Epidemiologija. Patogen se u prirodi održava trajnom micelijom (V. albo-atrum) ili mikrosklerocijama (V. dahliae). Mikrosklerocije u odsustvu domaćina mogu se održati u zemljištu u poljskim uslovima i više od 14 godina, ali najveća količina mikrosklerocija uspeva da preživi u zemljištu najviše dve do četiri godine. Međutim, čak i veoma mala količina je dovoljna da inficira veliki broj osetljivih biljaka. Za uspešno ostvarenje infekcije dovoljno je od dve do tri mikrosklerocije. Mikrosklerocije imaju i delimičnu sposobnost da se formiraju u ostacima biljnog materijala i da na taj način povećaju svoju brojnost u zemljištu. Zbog velike prilagodljivosti uslovima spoljne sredine i perzistentnosti mikroslerocija, patogen se u zemljištu može održati gotovo neograničeno dugo. Uslovi spoljne sredine, a naročito temperatura zemljišta, utiče na zastupljenost određene vrste patogena. V. dahliae je više prisutan u toplijim klimatima, gde je optimalna temperatura zemljišta (23-25oC), a V. albo-atrum u nešto hladnijim (21oC).

Za klijanje mikrosklerocija potrebno je da u zemljištu ima dovoljno vlage, da je temperatura u intervalu od 20-25oC, i da su prisutne stimulativne materije koje luči koren prilikom rasta. Gljiva prodire kroz rane ili direktno kroz epidermis korena do ksilemskog tkiva, u kome se dalje sistemično razvija. Rastom parazit u sprovodnom tkivu otežava transport vode i mineralnih materija ka nadzemnom delu biljke. U uslovima visoke relativne vlažnosti vazduha i temperature, iz sudovnog dela micelija se probija na površinu lista, obrazujući duž lisnih nerava konidiofore sa konidijama. Kišne kapi spiraju konidije sa zaraženih biljaka u zemljište gde dolaze u dodir sa korenom, klijaju i prodiru u biljku i na taj način vrše sekundarne zaraze. U povoljnim uslovima zaraza se sa lokalnih žarišta može proširiti na ceo usev. Parazit se u prirodi prenosi površinskom vodom, zaraženim biljnim ostacima i zaraženim semenom.

Mere zaštite. U cilju određivanje nivoa prisutnog inokuluma korisno je uzeti uzorke zemljišta u jesen, pre sadnje biljaka paradajza naredne godine. Uzorci se uzimaju sa dubine od 10-15 cm prohodom po W obrascu. Ako se utvrdi da je količina inokuluma veća od 10 mikrosklerocija po cm3 zemljišta, treba izbeći tu parcelu za zasnivanje useva paradajza. Primena plodoreda, uklanjanje biljnih ostatatka i korovskih biljaka koje su domaćini patogena, dezinfekcija supstrata pri proizvodnji rasada može pomoći u smanjenju zaraze. Povrtarske biljke iz fam. Solanaceae na istoj površini gajiti tek svake pete godine, a u plodosmenu uvoditi biljne vrste koje nisu domaćaini opisanom patogenu, pre svega žitarice, kukuruz, soja, šećerna repa, a od povrća pasulj, boranija, grašak i kupus. Zemlju za gajenje biljaka u zatvorenom prostoru termički ili hemijski  dezinfikovati. U tu svrhu može se primeniti pregrejana vodena para (60-70oC u trajanju od 30  min), sunčeva toplotna energija (solarizacija – prektivanje zemljišta folijom tokom najtoplijih meseci) i dezinficijens na bazi dazometa.

Od fungicida, u svetu se protiv prouzrokovača zelenog uvenuća najčešće koriste sisitemični fungicidi iz grupe benzimidazola – benomil, karbendazim, fuberidazol i tiabendazol. Međutim, navedeni fungicidi imaju ograničeno delovanje na parazita. Nisu u stanju da spreče infekcije, već samo zaustavljaju razviće gljive dok traje delovanje fungicida. U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje Verticillium spp. Do sada nije utvrđena rezistentnost V. dahliae i V. albo- atrum na fungicide.

U svetu se sve intenzivnije proučava i mogućnost primene alternativnih metoda u suzbijanju prouzrokovača zelenog uvenuća biljaka. Značajna istraživanja usmerena u pravcu biološkog suzbijanja Verticillium spp., uglavnom se zasnivaju na primeni antagonističkih sojeva bakterija iz rodova Alcaligenes, Bacillus, Pseudomonas, Paenibacillus, Serratia, Sphingobacterium,Stenotrophomonas, Yersinia i gljiva – Glomus spp., Pythium olygandrum, Trichoderma viridae Talaromyces flavus.

Postoji veliki broj hibridi paradajza koji ispoljavaju određen stepen tolerantnosti na prouzrokovača zelenog uvenuća. Od hibrida niskog rasta, to su Topkapi F1, Hector F1, Orco F1, od poluvisokih Balkan F1, Balka F1, Kendah F1, Ivet F1, Marko F1, Magnus F1, Queen F1, od visokih Belle F1, Buran F1, Astraion F1, Amati F1, Big beef F1, Sprinter F1, Shannon F1, Lustro F1, Nemo Netta F1, Nemo Tammi F1, Alambra F1 Jeremy F1, Iker F1, Jenna F1, Zlatni jubilej F1, NS-6 F1, Maraton F1, Kazanova F1.

 

Bela trulež – Sclerotinia sclerotiorum

S.clerotiorum je kosmopolitski, polifagni patogen, koji parazitira preko 380 biljnih vrsta. Povremeno predstavlja problem pri gajenju paradajza u uslovima produženo hladnog vremena i stalne vlažnosti zemljišta.

Simptomi. Pri infekciji mladih, tek iziniklih biljaka gljiva prouzrokuje simptome poleganja ili topljenja rasada. Tada se na prizemnom delu stabla sejanaca uočava vodenasta nekrotična pega, koja zahvata nežno tkivo stabla sa svih strana. Slične simptome prouzrokuju i drugi patogeni, tako da lako može doći do pogrešne dijagnoze oboljenja. Na odraslim biljkama, nakon rasađivanja simptomi su vrlo karakterisitčni. Na prizemnom delu stabla u nivou zemljišta, nastaje prostrana vodenasta pega. Ona se postepeno širi, 5-10 cm u dužinu, zahvatajući stablo sa svih strana. U okviru pege formira se paperjasta, beličasta micelija. Obolele biljke se povijaju, venu i za kratko vreme izumiru. Tokom razvoja gljiva formira telašca crne boje – sklerocije, najčešće u srži obolelog stabla.

Epidemiologija. Gljiva se u priridi održava u vidu sklerocija, koje zadržavaju vitalnost više godina. Sklerocije mogu da klijaju u miceliju ili se na njima, nakom perioda niskih temperatura, obrazuju askusi sa askosporama koje vrše primarne infekcije. Posebno velike štete nastaju u uslovima povećane vlažnosti vazduha, prisustva slobodne vode i kada su temperature u intervalu od 15 do 21 oC. U zaraženom biljnom tkivu se formiraju sklerocije, ali one najčešće služe za konzervaciju, jer spoljni uslovi ne dozvoljavaju još jedan infekcioni ciklus u toku vegetacije.

Mere zaštite. S. sclerotiorum se veoma teško suzbija. Mere koje dovode do smanjenja infekcionog potencijala gljive i poboljšavanja uslova uspevanja biljaka imaju veliki značaj u suzbijanju parazita. Pri zaštiti paradajza, posebnu pažnju obratiti na prikupljanje i uništavanje biljnih ostataka. Regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u objektima predstavlja važnu meru sprečavanja pojave bele truleži. Pri proizvodnji rasada obavezno dezinfikovati supstrat. Praktična zaštita paradajza se zasniva na primeni odgovarajućih fungicida pre nego što patogen kolonizira staro i mrtvo bijlno tkivo. U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje prouzrokovača bele truleži. U svetu se u uslovima povoljnim za primarne infekcije koriste fingicidi na bazi boskalida, iprodiona, fenheksamida i kombinacije a.m. ciprodinil+fludioksonil. Takođe, sa uspehom se koristi i biološki preparat na bazi gljive Coniothyrium minitans.

 

Trulež biljaka ili „bela noga” – Rhizoctonia solani

Patogen R. solani predstavlja kompleks i skup vrsta sastavljen od izolata koji se razlikuju po krugu domaćina, patogenosti, odgajivačkim karakteristikama i reakcijama na uslove životne sredine. Vrste su uobičajeno podeljene u četiri različite anastomozne grupe, koje se između ostalog razlikuju po krugu domaćina i po tipu simptoma. Mogu se naći širom sveta gde se gaje osetljive biljke domaćini. U povoljnim uslovima za razvoj patogena štete mogu biti veoma velike i ogledaju se u smanjenju prinosa i pogoršanju kvaliteta plodova obolelih biljaka.

Simptomi. Parazit prouzrokuje propadanje semena paradajza pre ili nakon klijanja. Na izniklim biljkama izaziva nekrozu i omekšavanje hipokotila, pa mlade biljke brzo polegnu. Polegle biljke postaju smeđe i brzo istrule. Parazit se postepeno i koncentrično prenosi na susedne zdrave biljke, pa se na taj način u leji obrazuju gola mesta. U pikirištu obolevaju pojedinačne biljke. Karakterističan simptom je mrko obojena nekroza prizemnog dela stabla paradajza. Ona je jasno ograničena od susednog zdravog tkiva. Iznad zaraženog dela stabla na biljkama paradajza formiraju se adventivne žile. Gljiva zaražava lišće paradajza koje je u dodiru sa zemljištem. Širi se kroz peteljku i prouzrokuje rak rane na stablu, a posledica infekcije plodova kroz rane i epidermis su mrke pege.

Epidemiologija. Gljiva se u prirodi održava u obliku sklerocija ili micelije u biljnim ostacima. Pri povoljnim uslovima sklerocije klijaju i zaražavaju biljke, obično preko povreda, ali i direktnim prodiranjem kroz epidermis. Posle ostvarenih početnih infekcija parazit se dalje kružno širi na susedne biljke.

Mere zaštite. Najvažnije su preventivne mere. Neophodna je dezinfekcija zemljišta bilo hemijskim putem ili toplotom. Preporučuje se plodored sa biljkama iz porodice trava. Koristiti dezinfikovano seme. U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje R. solani. U svetu je primena fungicida na bazi iprodiona, prohloraza i strobilurina prilikom rasađivanja biljaka se pokazala veoma uspešnom merom zaštite paradajza. Za sada ne postoje hibridi paradajza koji su otporni na R. solani, ali razvoj genotipova koji su telerantni na trulež plodova za sada pokazuje ohrabrujuće rezultate.

 

Poleganje rasada, palež klijanaca, trulež semena – Pythium spp

U okviru roda Pythium postoji nekoliko vrsta koje parazitiraju paradajz u ranim fazama razvoja. To su P. aphanidermatum, P. myriotylum, P. arrhenomanes, P. ultimum i P. debaryanum. P. aphanidermatum je najčešći prouzrokovač poleganja i propadanja klijanaca. Sve navedene vrste su izraziti polifagni patogeni i pored paradajza napadaju i mnoge druge gajene biljke. Najosetljivije su mlade biljke u fazi klijanja i nicanja, dok su za starije biljke ove pseudogljive praktično bezopasne.

Štete su utoliko veće ukoliko spoljni činioci i loš kvalitet semena produžavaju vreme od setve do nicanja biljaka. Češćoj pojavi poleganja rasada doprinose teška i slabo drenirana zemljišta, neuravnotežena ishrana biljaka (višak azota), visoka vlažnost i temperatura, slabo provetravanje, niske temperature posle setve.

Simptomi. Zaraženo seme ne klija, truli i raspada se. Tkivo klijanaca je jako osetljivo i na njemu se u početku javljaju vodenaste pege, koje se brzo povećavaju i cela biljka propada. Na izniklim biljkama oboleva koren ili stablo u prizemnom delu, koji dobijaju mrku boju i nekrotiraju. Obolele biljke poležu i na njima se javlja beličasta, koja se širi i po površini zemlje u vidu paučinaste prevlake. Polegle biljke brzo uginjavaju, a pri većoj vlažnosti i toploti gotovo se istope, odakle i naziv „topljenje rasada”.

Epidemiologija. Vrste roda Pythium prezimljavaju oosporama. U povoljnim uslovima vlažnosti i temperature, oospore klijaju dajući sporangije u kojima se obrazuju zoospore ili klijaju direktno u začetak hife. Patogen u biljku može da prodre direktno kroz epidermis korena, ali infekcija se najčešće ostvaruje preko povreda. Interćelijska micelija svojim fermentnim sistemom destruktivno deluje na biljne ćelije, pa dolazi do brzog uginjavanja celih biljaka. Posle ishrane patogen obrazuje konidije, koje mogu ili direktnim klijanjem da ostvaruju sekundarne zaraze ili da imaju ulogu sporangija. Posle fiziološkog dozrevanja dolazi do polnog procesa i obrazovanja oospora kojim se obnavlja ciklus razvića.

Mere zaštite. Za suzbijanje ove grupe patogenih pseudogljiva najvažnije su preventivne mere. Neophodna je dezinfekcija zemljišta bilo hemijskim putem ili toplotom. Od agrotehničkih mera korisno je vršiti drenažu zemljišta, izbegavati teška zemljišta, vršiti provetravanje objekata za proizvodnju rasada, izbegavati preterano đubrenje azotom, sejati ili pikirati biljke kada su povoljni uslovi za njihov brži rast i razvoj. Koristiti plodored jer se tako smanjuje populacija parazita. Preparati na bazi a.m. propamokarb hidrohlorida i kombinacije propamokarb hidrohlorida + fosetil-Al su registrovani u našoj zemlji za zaštitu paradajza i drugih vrsta povrtarskih biljaka. Međutim, njihova efikasnost u velikoj meri zavisi od prethodno preduzetih preventivnih mera suzbijanja patogena.

 

Siva trulež – Botrytis cinerea

Prouzrokovač sive truleži se verovatno sreće svuda gde se gaji paradajz. Gljiva Botrytis fuckeliana je veoma rasprostranjen i štetan patogen, naročito u umerenim i suptropskim klimatima. Mnogo je poznatiji konidijski stadijum gljive Botrytis cinerea koji je opisan na mnogim biljnim vrstama. U našoj zemlji, ova gljiva predstavlja problem pri gajenju paradajza u zaštićenom prostoru. Štete najšečće nastaju u objektima u kojima nije pravilno regulisana temperatura i vlažnost vazduha. Tada se ispoljava u veoma štetnim razmerama.

Simptomi. Pri infekciji mladih biljaka ova gljiva prouzrokuje simptome poleganja ili topljenja rasada. Tada se na prizemnom delu stabla sejanaca uočava vodenasta nekrotična pega, koja zahvata nežno tkivo stabla sa svih strana. Slične simptome prouzrokuju i drugi patogeni, tako da lako može doći do pogrešne dijagnoze oboljenja. Pojava vodenaste pege na odraslim biljkama dovodi do sušenja gornjih delova biljaka. Karakteristični su simptomi na zelenim plodovima paradajza. Na spojnom mestu ploda i peteljke nastaje vodenasta zona. Tada dolazi i do opadanja plodova. U uslovima obilne vlažnosti vazduha na površini zaraženog tkiva razvija se obilna sivopepeljasta prevlaka koju čine sporonosne tvorevine gljive. Na lišću se pojavljuju vodenaste pege, koje se u uslovima veće vlažnosti brzo šire i nekrotiraju sa razvojem obilne karakteristične sporulacije.

Epidemiologija. Gljiva se u prirodi održava micelijom i sklerocijama u obolelim biljnim organima. U proleće, pri povoljnim uslovima za razvoj gljive, micelija se aktivira i počinju da se formiraju konidije. Konidije se rasejavaju kišnim kapima na kraća i vetrom na duža rastojanja. Pri dospevanju na biljku proklijaju u uslovima potpune zasićanosti vazduha vlagom ili u kapi vode i tako ostvaruju zarazu. Infekcija se oglavnom ostvaruje preko rana, ali je moguća i direktnim prodiranjem micelije u osetljivo tkivo domaćina. Gljiva je policiklični parazit tako da tokom vegetacije ostvari više ciklusa zaraze.

Mere zaštite. Regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u objektima zaštićenog prostora predstavlja osnovnu meru sprečavanja pojave sive truleži. Tokom prohladnih i oblačnih dana smanjiti zalivanje biljaka i tako sniziti vlažnost vazduha i zemljišta, uz istovremeno intenzivno provetravanje. Obolele plodove redovno odstranjivati. Pri proizvodnji rasada obavezno dezinfikovati supstrat. U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje B. cinerea. U svetu se koriste preparati na bazi iprodiona, hlorotalonila, propineba, fenheksamida, boskalida, ciprodinil+fludioksonil. Pri primeni fungicida voditi računa o broju tretiranja istim preparatom zbog brzog razvoja rezistentnosti patogena. Zbog toga, neophodno je kombinovati preparate različitog mehanizma delovanja i poštovati preporuke o maksimalnom broju tretiranja u toku gofine istim fungicidom.

 

Bakterioze

Bakterije su jednoćelijski mikroorganizmi upućeni na korišćenje izvora energije stvorenih od strane drugih organizama. Stoga su redovni pratilac biljaka i životinja i njihove životne sredine. Bolesti koje prouzrokuju bakterije nazivaju se bakterioze a vrste bakterija koje ih prouzrokuju su fitopatogene bakterije. Bakterije su veoma infektivne i njihova pojava i širenje se teško kontroliše. Veo- ma lako se šire kapima vode koje se od- bijaju od zaraženih biljaka i dospevaju  na zdrave, kišom nošenom vetrom ili navodnjavanjem orošavanjem. Pojedine vrste se najčešće prenose insektima, a skoro sve se prenose zaraženim alatom i rukama. Veoma značajan izvor zaraze je seme i sadni materijal.

Zaštita povrća od bakterioza uglavnom se bazira na primeni preventivnih mera. Preventivne mere zaštite povrća od bakterioza podrazumevaju plodored i izbor adekvatne parcele, izbor otpornih ili manje osetljivih sorata, upotreba deklarisanog semena i proizvodnja zdravog rasada, suzbijanje insekata vektora i korovskih biljaka, određivanje momenta setve ili sadnje, adekvatna gustina useva i pravac redova, pravilna nega useva, itd. Kao što se vidi postoji veliki broj preventivnih mera koje mogu imati uticaja na pojavu bakterioza i mogu značajno doprineti efikasnosti zaštite povrća od fitopatogenih bakterija.

Od hemijskih preparata koji se mogu iskoristiti u zaštiti pojedinih useva od patogenih bakterija do sada su u upotrebi u našoj zemlji samo preparati na bazi bakra.

 

Crna pegavost lišća i krastavost plodova paradajza – Pseudomonas syringae pv. tomato

Ovo je najrasprostranjenija bakterioza paradajza u našoj zemlji, a naročito je česta na usevu gajenom iz direktne setve. Gubici zavise od faze porasta biljaka u kojoj je ostvarena infekcija i od vremenskih uslova. Značajne štete mogu nastati još u proizvodnji rasada, a takođe i kasnije usled infekcije plodova.

Simptomi. Ispoljavaju se na svim nadzemnim organima zaraženih biljaka. Prvi simptomi uočavaju se na donjem lišću u vidu sitnih tamnozelenih pega, vlažnog izgleda, oivičenih hlorotičnim oreolom. Tkivo u okviru pega izumire dobijajući tamnomrku do crnu boju, po čemu je bolest i dobila ime. Usled pojave većeg broja pega, list žuti i opada. Tamne, vlažne pege ispoljavaju se i na stablu i peteljkama lista i ploda. U uslovima povećane vlažnosti, na površini ovih pega uočava se bakterijski eksudat. Najkarakterističnije promene nastaju na mladim nesazrelim plodovima. Na površini ploda obrazuju se sitne sjajno-crne pege. Okolno tkivo je neznatno ugnuto i pri zrenju, umesto crvene, dobija žutu boju. Spajanjem pega dolazi do zastoja u porastu okolnog tkiva i deformacije ploda, pa je ugrožen prinos ali i tržišna vrednost plodova.

Epidemiologija. Izvor infekcije je zaraženo seme i ostaci obolelih biljaka, zaostali u polju iz prethodne sezone. Pojavi bolesti pogoduju temperatura 17-25oC i povećana vlažnost vazduha. Prouzrokovač bolesti, bakterija Pseudomonas syringae pv. tomato se sa obolelih biljaka na zdrave prenosi kapima kiše ili zalivanjem orošavanjem. Bakterije prodiru u biljno tkivo kroz prirodne otvore i povrede. Mlade biljke i plodovi osetljiviji su od biljaka u kasnijim fazama razvoja. Veći broj biljaka po jedinici površine i gust sklop doprinose dužem zadržavanju vlage na površini biljnog tkiva naročito u usevu iz direktne setve, što pogoduje širenju bakterija i pojavi bolesti jačeg intenziteta. Sa zaraženih plodova bakterije dospevaju na seme i tako se zatvara ciklus bolesti.

Mere zaštite. Najbolji efekat zaštite postiže se primenom preventivnih mera kao što su plodored, uklanjanje ostataka obolelih biljaka, dezinfekcija supstrata u objektima za proizvodnju rasada, regulacija temperature i vlažnosti u zaštićenom prostoru, upotreba zdravog i deklarisanog semena, gajenje otpornih genotipova i navodnjavanje natapanjem u brazde. Efikasnost hemijskih mera zaštite (dezinfekcija semena i tretiranje biljaka na polju) je ograničena kada su u pitanju bakterije prouzrokovači biljnih bolesti. Primena preparata na bazi bakra može umanjiti brzinu širenja zaraze ali nikako ne može suzbiti već nastalu infekciju.

 

Bakteriozna pegavost lišća i krastavost plodova paradajza – Xanthomonas vesicatoria

Ovo je jedno od ekonomski najznačajnijih oboljenja paradajza i paprike. Zabeleženo je u svim rejonima rasprostranjenja ovog povrća u svetu. Usled učestale pojave krastavosti plodova ova bolest dobija sve veći značaj u proizvodnji paradajza i u našoj zemlji.

Simptomi. Bakterija Xanthomonas campestris pv. vesicatoria parazitira sve nadzemne delove biljaka paradajza. Na listu se uočavaju male vlažne ili uljaste pege nepravilnog oblika. Vremenom sredina pege dobija mrku boju a periferni deo ljubičastomrku. Pege se šire i spajaju a obolelo tkivo se lomi i ispada. Na stablu se mogu zapaziti vlažne, tamnozelene pege nepravilnog oblika, koje izazivaju prstenovanje i sušenje vršnog dela stabla. Međutim, u nas se najčešće uočavaju karakteristični simptomi na plodovima paradajza, usled čije pojave i nastaju najveće štete. Pege na nezrelim plodovima su u početku vrlo sitne i zelenkastomrke. Širenjem pega, obolelo tkivo postaje mrko, a u sredini se uočavaju zrakaste pukotine. Nastale promene se nepravilno razvijaju  dobijajući karakterističan izgled krasta, po čemu je bolest i dobila ime. Oboleli plodovi se deformišu, gube tržišnu vrednost, ili potpuno izumiru.

Epidemiologija. Izvor zaraze predstavljaju ostaci obolelih biljaka i zaraženo seme, odakle se infekcija prenosi na rasad a zatim na biljke u polju. Parazit se dalje širi na nezaražene biljke direktnim ili indirektnim kontaktom, a takođe kapima kiše, nošenim vetrom, ili zalivanjem veštačkom kišom. U biljku prodire kroz stomine otvore ili ozlede tkiva. Toplo i kišovito vreme pogoduju održavanju parazita i širenju infekcije. Populacija bakterije Xanthomonas campestris pv. vesicatoria sastoji se od više rasa koje se razlikuju i po tome što pojedine parazitiraju samo paradajz, druge samo papriku, a treća grupa parazitira oba domaćina.

Mere zaštite. Najznačajnije su preventivne mere zaštite: plodored, dezinfekcija supstrata za proizvodnju rasada, setva zdravog semena, regulacija temperature i vlažnosti u zaštićenom prostoru, gajenje manje osetljivih sorti, navodnjavanje natapanjem u brazde. Od hemijskih mera zaštite mogu se primeniti dezinfekcija semena kao i tretiranje biljaka u polju preparatima na bazi bakar-oksihlorida ili bakar-hidroksida.

 

Bakteriozna uvelost i rak paradajza – Clavibacter michiganensis subspmichiganensis

Ova bakterioza predstavlja ozbiljan problem u toplijim predelima sa dosta padavina. Može oboleti paradajz na polju i u zaštićenom prostoru, tokom celog vegetacionog perioda, pri čemu dolazi do izumiranja biljaka i pogoršanja kvaliteta plodova. Poslednjih godina zabeležene značajne štete i u našim proizvodnim područjima.

Simptomi. Uvelost pojedinih delova stabla i liski, a vremenom i čitave biljke, nastaje kao posledica prisustva i širenja bakterija sudovnim sistemom. Osim toga, može se uočiti i pegavost lišća, a jedan od karakterističnih simptoma na plodovima su mrke pege okružene beličastim oreolom, koje zbog sličnosti nose naziv “ptičije oko”. Po stablu, grančicama, peteljkama lista i ploda pojavljuju se pege, u okviru kojih tkivo puca, pretvarajući se u rane, što takođe predstavlja karakterističan simptom po kome se bolest i zove “rak paradajza”.

Epidemiologija. Bakterija Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis održava se na ostacima obolelih biljaka u zemljištu, kao i na zaraženom semenu. Izvor infekcije mogu predstavljati i neke paradajzu srodne korovske vrste. Infekcija nastaje kroz prirodne otvore na biljnom tkivu, ali veoma često i kroz povrede koje nastaju prilikom vezivanja paradajza za oslonac ili tokom zalamanja zaperaka. Bakterija se takođe širi kapima kiše ili vode za navodnjavanje, pri čemu dolazi do spiranja bakterijskog eksudata iz pukotina i rak rana i prenošenja na nezaražene biljke.Visoke temperature i obilne padavine tokom sezone uslovi su za pojavu ove bolesti u značajnijim razmerama.

Mere zaštite. Upotreba zdravog semena, dezinfekcija supstrata za proizvodnju rasada i objekata za proizvodnju paradajza, primena plodoreda 3-5 godina na polju i u zaštićenom prostoru, i gajenje otpornih genotipova najvažnije su preventivne mere za sprečavanje pojave ove bolesti. Ne postoje efikasne mere hemijske zaštite.

 

Fitoplazmoze

Fitoplazme su prokariotski organizmi, ali za razliku od bakterija nemaju ćelijski zid. Još uvek su predmet intenzivnih proučavanja, ali se zna da ih ima veći broj različitih vrsta i da pojedine imaju širok krug domaćina. Nejčešće su prisutne u elementima sudovnog sistema biljaka, uglavnom u floemu, gde dospevaju pomoću insekata koji ih nose u svom organizmu i ishranom šire sa zaraženih na zdrave biljke. Najpoznatiji prenosioci fito- plazmi su cikade.

 

Žuto uvenuće paradajza – Fitoplazma Stolbur

Stolbur fitoplazma uglavnom zaražava biljke iz familije Solanaceae, ali su ekonomski najznažajniji domaćini krompir, paradajz, paprika i plavi patlidžan. Ova bolest je karakteristična za biljke gajene na polju.

Simptomi. Zaražene biljke ispoljavaju lokalne promene uglavnom na cvetu, ili sistemične simptome u vidu žutila i uvelosti. Intenzitet simptoma može da varira u zavisnosti od patogena, vrste i osetljivosti domaćina i od uslova spoljne sredine. Na obolelim biljkama cvetovi zauzimaju uspravan položaj i dobijaju zelenu boju. Peteljka zadebljava, cvetovi zakržljavaju i ostaju sterilni. Formirani plodovi zaostaju u porastu, postaju čvrsti i suvi, a promena boje se odvija usporeno u poređenju sa zdravim. Može doći do nekroze centralnog dela ploda i semenjače. Ranije formirano lišće dobija zelenožutu boju, dok mlađi listovi sve više žute i ostaju sitniji, često ivicama povijenim na gore. Biljka, a naročito vršni delovi, zaostaje u porastu, žuti i prerano izumire. Vrhovi paradajza mogu umesto žute dobiti crvenkastu boju usled viška antocijana.

Epidemiologija. Uočeno je da se bolest ispoljava ciklično. Takva pojava je u vezi sa porastom populacije insekata – glavnih prenosilaca patogena. Viši intenzitet zaraze nastaje u godinama sa suvim i toplim letom. Takvi uslovi spoljne sredine stimulišu kretanje cikada i primoravaju ih da se umesto na korovskim biljkama hrane na gajenim prenoseći zarazu. Jedan od značajnih izvora infekcije su zaražene biljke poponca. Smatra se da se patogen ne prenosi semenom gajenih biljaka.

Mere zaštite. Pojavu žutog uvenuća nije teško kontrolisati. Prevashodno treba voditi računa o nezi useva, suzbijati insekte i korove koji mogu da posluže kao rezervoar infekcije.

 

Viroze

Virusi prestavljaju posebnu grupu patogena koji nanose značajne štete povrtarskim biljkama prouzrokujući viroze. Od ostalih biljnih patogena razlikuju se ne samo po veličini, već i po strukturi, hemijskom sastavu, izboru domaćina, simptomima, načinu prenošenja, načinu suzbijanja, prouzrokovanju epidemija, kao i nekim drugim osobinama.

Virusi su vrlo rasprostranjeni i svojim štetnim dejstvom smanjuju prinos i kvalitet povrtarskih biljaka. Među njima su i oni koji nanose značajne ekonomske štete, kao što su virus mozaika krastavca na paprici, virus mozaika duvana na paradajzu i drugi. U proizvodnji ovih biljaka mogu potpuno uništiti prinos ili ga smanjiti od 5-80%.

U povrtarskoj proizvodnji virusi se najčešće prenose vektorima (biljne vaši, cikade, nematode, parazitne cvetnice), mehanički, semenom, i zaraženim biljnim ostacima u zemljištu. Specifičnost virusnih infekcija povrtarskih biljaka je u tome što se one ne mogu sprečiti hemijskim metodama, koje se najčešće i sa uspehom primenjuju protiv drugih parazita.

 

Virus mozaika duvana na paradajzu – Tobacco mosic virus

Virus mozaika paradajza – Tomato mosaic virus

Virus mozaika duvana i virus mozaika paradajza su najrasprostranjeniji i najznačajniji virusi na paradajzu i spadaju među najznačajnije patogene ove vrste povrća. Naročito se javljaju na osetljivim, visokim i indeterminantnim sortama paradajza, kod kojih se vrši presađivanje, pinciranje, zakidanje vrha stabla i sukcesivna berba plodova. Nisu retki usevi sa 100% zaraženim biljkama. Prinos obolelih biljaka može biti umanjen preko 50% uz značajno pogoršanje kvaliteta plodova. Virus mozaika duvana infektivan je za više stotina biljaka iz oko 30 porodica. Ekonomski je veoma značajan u proizvodnji biljaka iz porodice Solanace, među kojima su duvan, paradajz, paprika i druge. Kod ovog virusa utvrđeno je više sojeva. Virus mozaika paradajza smatra se posebnim virusom. Prema nekim podacima broj biljaka zaraženih ovim virusom može biti i do 60%.

Simptomi. Promene koje na biljkama paradajza izazivaju ovi virusi zavise od soja virusa, sorte paradajza, starosti biljaka i klimatskih uslova. Na mladim biljkama nastaje mozaik, a listovi postaju duži i šiljati. Na starijim biljkama se pojavljuje mozaik bez deformacija liski. Promene su izraženije leti kada je viša temperatura i ima dovoljno svetlosti. Obolele biljke mnogih sorti sa starošću se prividno opravljaju, ali su i dalje zaražene i daju umanjeni rod. Veće štete na paradajzu prouzrokuju nekrotični sojevi ovog virusa, sami ili u zajednici sa drugim virusima, kao što su PVX, PVY i drugi, a što se ispoljava pojavom nekroze i izumiranja tkiva biljaka. Pojava nekroze u vidu nekrotičnih crtica i pega može se uočiti na stablu, listu i plodovima.

Epidemiologija. Ovi virusi se održavaju i prenose semenom paradajza. Zaraze semena su površinske, nastaju prilikom izdvajanja semena iz pulpe paradajza, pri čemu se virusne čestice iz soka zaraženih plodova zadržavaju na površini semena i mogu biti infektivne u narednih 6-8 meseci. Kod manjeg dela semena postoje endogene zaraze, kod kojih je virus duže infektivan. Biljke iznikle iz zaraženog semena predstavljaju osnovni izvor zaraze. Dalje širenje virusa odvija se najčešće mehanički, povredama obolelih i zdravih biljaka u toku nege useva. Zapaženo je da se znatno veći broj zaraženih biljaka javlja pri gajenju paradajza preko rasada u odnosu na proizvodnju direktnom setvom. Virus se održava i u ostacima zaraženih biljaka do njihovog potpunog razlaganja, a potom 1-2 godine i u zemljištu. Virusi dospevaju u biljke preko povreda na korenu, a zatim se šire u nadzemne delove.

Mere zaštite. Sprečavanje pojave virusa rešava se gajenjem otpornih hibrida i sorata. Neki domaći hibridi paradajza, Balkan F1, Lido F1, Luna F1, kao i većina stranih sorti i hibrida otporne su prema ovim virusima. Ukoliko se gaje osetljive sorte potrebno je:

  • Za proizvodnju rasada koristiti isključivo dezinfikovano seme. Inaktivacija virusa se postiže potapanjem semena za vreme ekstrakcije u 2% rastvor sone kiseline (HCl) u trajanju 24 časa ili izlaganju semena dejstvu temperatura od 82-85oC takođe u trajanju 24 časa.
  • Seme sejati u nezaraženi supstrat, što znači da isti treba dezinfikovati vodenom parom, ako je uzet iz prošlogodišnjih leja ili ga sačiniti od mešavine šumske zemlje i pregorelog
  • Pribor, alat, ramove leja i stakla dezinfikovati 10% rastvorom natrijum-trifosfata (Na3PO4).
  • U toku nege rasada ne pušiti.
  • Obolele biljke rasada počupati i spaliti, a ruke oprati temeljno
  • Paradajz ne gajiti na površini na kojima su gajeni duvan, krompir, paprika kao i drugi domaćini ovog virusa. Najbolje je koristiti zemljište na kome su ranije gajeni kukuruz i pšenica.

Virus mozaika krastavca na paradajzu – Cucumber mosaic virus

Virus mozaika krastavca je široko rasprostranjen virus, patogen velikog broja povrtarskih biljaka. Broj obolelih biljaka paradajza ovim virusom retko prelazi 15%. Međutim, rast i razviće obolelih biljaka u toj meri su poremećeni da ne daju nikakav rod ako su zaražene početkom cvetanja.

Simptomi. Na paradajzu ovaj virus prouzrokuje veoma teške patološke promene. Prvi simptomi se ispoljavaju u vidu blagog šarenila koje sa razvojem bolesti postaje sve upadljivije. Razvijeni izdanci podležu dubokim morfološkim promenama dobijajući končast izgled poznat kao „nitavost paradajza”. Obolele biljke zaostaju u porastu, kržljave su a kolenca su im često zbijena. Virulenti sojevi izazivaju nekrozu duž lisnih nerava, crtičaste nekrotične pege duž stabla i plodova. Ponekad dolazi do izumiranja lastara. U združenoj zarazi sa virusom mozaika duvana prouzrokuje sterilnost cvetova. Formirani plodovi su sitniji čvrsti, slabog kvaliteta.

Epidemiologija. Ovaj virus se održava u velikom broju jednogodišnjih i višegodišnjih domaćina, među kojima se nalaze gajene i korovske biljke. Među povrtarskim biljkama domaćini su krastavac, dinja, tikva, spanać, salata. Od višegodišnjih biljaka domaćini i izvori zaraze su lucerka, crvena i bela detelina. Sa zaraženih na zdrave biljke virus se može širiti sokom, što je značajno kod rasada, kao i biljnim vašima na neperzistentan način. Virus se održava i prenosi ostacima zaraženih biljaka u zemljištu. Ovaj način prenošenja je od posebne važnosti u proizvodnji rasada i biljaka u zaštićenom prostoru. Ne prenosi se semenom.

Mere zaštite. Rasad proizvoditi na zemljištu u kojem nema ostataka zaraženih biljaka. Proizvodnja rasada treba da je udaljena od višegodišnjih leguminoza koje su najčešće zaražene ovim virusom. Redovno suzbijati korovske biljke i vaši. Zaražen rasad počupati i spaliti. Za proizvodnju u polju primeniti plodored sa predkulturama koje nisu osetljive na ovaj virus (pšenica, ječam).

 

Virus bronzavosti paradajza – Tomato spotted wilt virus

Virus bronzavosti paradajza se javlja na paradajzu gajenom u staklenicima, plastenicima i na otvorenom polju. Poslednjih godina značajno je njegovo prisustvo u zatvorenom prostoru. Spada u grupu veoma štetnih virusa za proizvodnju paradajza. Broj domaćina ovog virusa veoma je širok i čini oko 166 biljnih vrsta. Osim na paradajzu razvija se na paprici, plavom patlidžanu, duvanu, pasulju, grašku, salati i spanaću. Virus ometa zametanje plodova, a zametnuti plodovi ostaju nerazvijeni i slabog kvaliteta. Izaziva izumiranje grančica i rano propadanje biljaka.

Simptomi. Simtomi oboljenja koje ovaj virus prouzrokuje na paradajzu u zavisnosti su od varijeteta i starosti biljaka. Početni simptom oboljenja je zadebljanje nerava na mladom lišću na kome se mogu javiti i nekrotične prstenaste pege. Mlado zaraženo lišće uvija se naniže ili naviše i postaje krto. Stablo se savija i skraćuje. Biljka dobija žbunast izgled, sa simtomima uvenuća vrha biljke. Tipičan simptom bolesti je bronzasta boja koja se prvo javlja na osnovi naličja lista a zatim se širi po čitavoj liski. Na plodovima nastaju žuta, bledocrvena a ponekad i bela zona, oivičena koncentričnim prstenovima, koji u zavisnosti od soja mogu biti i nekrotični.

Epidemiologija. Virus se održava na mnogobrojnim biljkama domaćinima koji su i osnovni izvor zaraze. Prenosi se i širi isključivo tripsima na neperzistentan način (Thrips tabaci, Frankliniella fusca). Jednom zaraženi tripsi, najčešće u stadijumu larve, doživotni su prenosioci virusa. Prenosi se mehanički, dodirom i semenom. Ovaj virus je najviše prisutan u stakleničkoj proizvodnji paradajza.

Mere zaštite. Gajiti otporne sorte i hibride. Rasad paradajza, paprike i duvana proizvoditi u odvojenim lejama. Ove biljke gajiti i prostorno odvojene u polju. Redovno suzbijati tripse insekticidima. Obolele biljke ukloniti i spaliti. U usevima i njihovoj okolini uništavati ostale osetljive, posebno korovske biljke kao moguće nosioce zaraze.

 

Virus crtičastog mozaika krompira na paradajzu – Potato virus Y

Ovaj virus je opšte rasprostranjen na paradajzu kako u zaštićenom prostoru, tako i na otvorenom polju. U proizvodnji paradajza nanosi značajne štete, kako u pogledu smanjenja prinosa, tako i u kvalitetu plodova. Među povrtarskim biljkama pored paradajza, napada krompir i papriku. Domaćini ovog virusa su i neke korovske vrste. Kod ovog virusa postoje tri grupe sojeva, koji se razlikuju po simptomima na test biljkama. Međutim, neki sojevi se razlikuju i od ovih grupa.

Simptomi. Na paradajzu ovaj virus prouzrokuje različite simptome u zavisnosti od virulentnosti soja, sorte paradajza, starosti biljaka kao i drugih faktora. Blagi sojevi virusa izazivaju hlorozu nerava, neupadljivi mozaik na lišću. Kod većine zaraženih biljaka između lisnih nerava nastaju hlorotične pege. Zaražene biljke su manje rodne. Virulentni sojevi prouzrokuju nekrozu naročito na vršnom lišću, kada dolazi do sporijeg razvoja biljaka i deformisanosti plodova. Biljke su slabo razvijene, plodovi su nepravilni, sa mrkim, ugnutim nekrotičnim pegama. Virus se često javlja zajedno sa virusom mozaika krompira (PVX) i tada su patološke promene zaraženih biljaka izraženije i štetne.

Epidemiologija. Virus se prenosi semenom, sokom zaraženih biljaka i vašima. Prenošenje vašima je najznačajnije. Vašima se prenosi na neperzistentan način, a najznačajnije su vrste Myzus persicae i Aphis nasturtii. Vaši unose virus u svoje telo za 5-30 minuta, a njihova infektivnost traje do 24 časa.

Mere zaštite. Redovno suzbijati biljne vaši kao prenosioce virusa. Preduzimati sve neophodne higijenske mere prilikom zalamanja, vezivanja i drugih operacija, s obzirom da se virus prenosi sokom zaraženih biljaka. Obolele biljke odstraniti iz useva. Ne gajiti paradajz blizu paprike, krompira i drugih osetljivih biljaka domaćina ovog virusa, kao i pored ranih useva paradajza i paprike.

 

Virus mozaika krompira na paradajzu – Potato mosaic virus

Ovaj virus prisutan je u svim područjima gde se gaji paradajz, ali prema dosadašnjim zapažanjima nema neki ekonomski uticaj. Ekonomski je vrlo štetan u mešovitim zarazama. Naročito je štetan sa virusom mozaika paradajza i virusom mozaika duvana. U prirodi se javlja ređe, verovatno zato što u prenošenju ovog virusa vaši nemaju nikakvu ulogu. U proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru virus se češće javlja, svakako zbog mehaničkog zaražavanja koje se obavlja izvođenjem raznih mera nege tokom gajenja ove biljke. Domaćini ovog virusa su krompir, paprika, paradajz, duvan kao i neke korovske biljke. Identifikovana su četiri soja ovog virusa.

Simptomi. Na lišću paradajza izaziva slabo izražen mozaik na lišću i neznatno zaostajanje u porastu. Virus je posebno štetan u mešovitim zarazama sa virusom mozaika paradajza. Mešovita zaraza ova dva virusa (dupla crtičavost mozaika paradajza) odlikuje se pojavom nekrotičnih pega i pruga duž stabla i peteljki, kao i nekrozama vršnog dela stabla. Zaražene biljke jako zaostaju u porastu, dobijaju žbunast izgled, slabije cvetaju i daju veoma mali rod. Na plodovima se uočavaju nekrotične pojave.

Epidemiologija. Virus se veoma uspešno prenosi sokom, dodirom lišća ili korena zaraženih i zdravih biljaka. Kapi zaraženog biljnog soka se mogu naći na rukama radnika kao i na priboru koji se koristi prilikom vezivanja, pinciranja i drugih radnji u procesu nege paradajiza i preneti na zdrave biljke. Može se preneti vilinom kosicom, ali ne i semenom.

Mere zaštite. Gajiti otporne ili manje osetljive sorte. Paradajz ne gajiti na istoj površini ili površini gde su gajene biljke osetljive prema ovom virusu. Proizvodnju ove kulture udaljiti od drugih osetljivih biljaka prema ovom virusu, naročito krompira i duvana. Preduzeti sve neophodne mere higijene prilikom nege paradajza (pinciranje, vezivanje). Dezinfikovati ruke kao i pribor prilikom rada.

 

Nematode

Nematode su uglavnom crvoliki organizmi vidljivi samo pomoću mikroskopa. U proizvodnji paradajza štete su zapažene pretežno u zaštićenom prostoru.

Slobodno živeće nematode – Pratylenchus sp.

Slobodno živeće nematode na mestu prodora u koren prouzrokuju odumiranje površinskog tkiva koje poprima smeđu boju. Napadnute biljke zaostaju u porastu i venu u toplim danima. Tkivo biljaka oštećeno nematodama biva napadnuto patogenim mikroorganizmima u zemljištu čime se povećava broj i intenzitet izumiranja gajenih biljaka.

Nematode korenovih gala – Meloidogyne sp.

Ženke ovih nematoda su tipičnog kruškolikog oblika (cistolike nematode). One su takođe veći problem pri gajenju biljaka u staklenicima, gde im pogoduje viša temperatura i vlažnost zemljišta. Napadnute biljke usled oštećenja na korenu zaostaju u porastu, venu i suše se. Na korenu se uočava veliki broj kvržica ili gala u kojima se nalaze nematode. Veličina gala varira od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Povredom korena na mestu ubušivanja nematode otvaraju se „vrata” za ulaz patogena.

Suzbijanje plodoredom je otežano zbog polifagnosti ovih štetočina. Između redova biljaka mogu se gajiti neke biljke (Tagetes sp., Asparagus sp.) čije izlučevine korena imaju izvesna nematocidna svojstva. Nematode su osetljive prema suši pa je korisno zemljište povremeno zasušiti. Gajiti genotipove paradajza otporne prema nematodama. Sterilizacija zemljišta vodenom parom, kao mera suzbijanja nematoda, veoma je efikasna, ali se malo primenjuje pošto zahteva posebne uređaje. Fumiganti, bez obzira na formulaciju, imaju širok spektar delovanja, pa se najčešće koriste. Na taj način pored nematoda suzbijaju se i ostale štetočine u zemljištu, veći broj zemljišnih mikroorganizama i mnogi korovi. Široku upotrebu, sa veoma dobrim efektima, ima Basamid granulat (60 g/m2). Za suzbijanje nematoda nakon rasađivanja se može koristiti i aktivna materija oksamil. Zamena supstrata je najsigurniji način kontrole populacije štetnih nematoda.

Article written by

Please comment with your real name using good manners.

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.