NAVODNJAVANJE I PRIHRANJIVANJE

Cilj navodnjavanja je održavanje adekvatne vlažnosti zemljišta tokom razvoja useva, uz izbegavanje velikih promena u pogledu vlage u zemljištu. Voda čini oko 93-97% ploda paradajza. Kod paradajza, status zemljišne vlage postaje kritičan kada se nivo vode spusti na 65% dostupne vode u zemljištu. Sa druge strane, prekomerna zemljišna voda takođe izaziva stres kod biljaka, ali i ispiranje hranljivih materija iz zemljišta.

Paradajz ima dobro razvijen korenov sistem koji odlično usvaja vodu i ekonomično je troši.

Vrste vode u zemljištu

U zemljištu se nalazi: hemijska, higroskopna, opnena, kapilarna i gravitaciona voda. Hemijska voda je hemijski vezana za čestice zemljišta pa je nekorisna za gajene biljke. Higroskopnu vodu biljke takođe ne mogu koristiti, jer se drži jakim silama za zemljišne agregate. Opnena voda obavija u obliku tanje ili deblje opne zemljišne agregate, pa može biti samo delimično pristupačna biljkama. Kapilarna voda se nalazi u porama zemljišta i najvećim delom je pristupačna biljkama. Gravitaciona voda je pristupačna biljkama, ali se gravitacijskim silama brzo oceđuje pa je u suštini biljke slabo i mogu koristiti.

Određivanje zalivnih normi i intervala između zalivanja je vrlo važan momenat u proizvodnji. Izvodi se najčešće:

• vizuelnom metodom (nije pouzdana)
• sistemom dva i više tenziometara (zadovoljavajuća metoda)
• električnim senzorima (najbolji, ali i najskuplji metod)
• preko knjige navodnjavanja (najčešća metoda)

Kod paradajza postoje dva kritična perioda za obezbeđivanje biljaka vodom: primanje rasada i masovno plodonošenje (proizvodnja iz rasada), odnosno nicanje i masovno polodonošenje (proizvodnja direktno iz semena).

Direktno merenje vlažnosti izvodi se posebnim uređajima, a najširu primenu ima tenziometar. To je uređaj koji meri (određuje) energiju koja je potrebna korenu da bi izvukao vodu iz zemljišta. Rezultati merenja (cifre, vrednosti) čitaju se sa skale koja je jedan od sastavnih delova uređaja (tenziometra). Skala je podeljena na 100 jednakih podeoka ili centibara. Svaki centibar odgovara stotom delu bara. Na primer, očitavanje od 50 centibara odgovara vrednosti pola bara. Što je manji sadržaj vlage u zemljištu to se na skali očitavaju veće vrednosti. Kod pretežnog broja gajenih biljaka sa očitavanjem vrednosti na skali se počinje od oko 50 centibara. Očitane vrednosti se upoređuju sa vrednostima koje pokazuju da li se u zoni korena primećuje nedostatak vlage kod biljaka i da treba obaviti zalivanje. Kontrolne vrednosti su eksperimentalno određene i date su u posebnim tabelama. Za paradajz se kreću od 45 do 55 centibara (0,4-0,55 bara). Dakle, ako se na tenziometru očita vrednost koja se nalazi između 45 i 55 centibara paradajz treba zalivati. Optimalna vlažnost za većinu gajenih biljaka je ako tenziometarsko očitanje iznosi oko 10 centibara, odnosno oko 0,1 bar. Pri toj vlažnosti zalivanje treba prekinuti (kod novih sistema za navodnjavanje to se automatski uradi).

Paradajz troši velike količine vode. U našim uslovima troši od 450 do 500mm. Dnevne potrebe se kreću od 3,5 do 4,5mm. Prvo zalivanje mora da usledi odmah posle rasađivanja, a drugo 4-5 dana posle prvog. To je dovoljno za primanje biljaka, koje traje desetak dana. Kada se biljke prime, u narednih 8-10 dana ne treba ih zalivati da bi se koren dobro i duboko razvio. Naredna zalivanja treba vršiti svakih 10-12 dana. Do pojave prvih plodova zalivanje treba vršiti pri vlažnosti od oko 70% od PVK, a u periodu intenzivnog plodonošenja pri 80% od PVK. Zalivne norme variraju od 20 do 30mm.

Kod direktne setve treba obezbediti optimalnu vlažnost površinskog (setvenog) sloja zemljišta za uspešno nicanje. Ako je površinski sloj isušen, treba ga zaliti sa 10-20mm vode. Kasnija  zalivanja su kao kod proizvodnje iz rasada.

Usev paradajza se u zavisnosti od načina gajenja može navodnjavati brazdama, orošavanjem ili sitemom kap po kap. U zaštićenom prostoru, ali i na otvorenom polju dominantan sistem navodnjavanja je kap po kap. Brazdama se delom zaliva paradajz koji se gaji na manjim površinama (bašte), dok se sistem kišenja primenjuje kod industrijske proizvodnje paradajza.

 

Način navodnjavanja	Prednosti	Nedostaci	Pogodnost za IPM
Gravitaciono (brazdama)	Jednostavnije određivanje norme navodnavanja, dobra razvijenost korena, manja mogućnost greške…	Veći utrošak vode, energije i rada, pojačana pojava bolesti, narušavanje strukture zemljišta (pokorica), povećano ispiranje hraniva iz zemljišta …	Ne
Kap po kap	Mali utrošak vode, uz pravilnu primenu postižu se izuzetni rezultati, manje bolesti, ne kvari se struktura zamljišta (nema pokorice), manje korova, mogućnost prihrane useva…	Povećana investicija, složenije određivanje norme navodnjavanja, veća mogućnost greške pri navodnjavanju i prihrani useva…	Da
Veštačka kiša	Ekonomičan sistem za velike površine, mogućnost zaštite i prihrane useva	Pojačana pojava bolesti i korova, narušavanje stukture zemljišta (pokorica)…	Ne

 

Prihranjivanje

U savremenim sistemima gajenja paradajza (pre svega u zaštićenom prostoru) mineralna đubriva se dodaju preko sistema za navodnjavanje (fertigacija). Količina potrebnog hraniva određuje se na osnovu analize vode i zemljišta, faze razvoja biljke, doba godine, osvetljenosti. Redovnu kontrolu količine i kvaliteta hrane kontrolišemo preko zemljišnog rastvora (ekstraktor) merenjem elektroprovodljivosti (EC) i kiselosti (pH).

U određenim fazama razvoja biljke zahtevaju neka hraniva u većoj ili manjoj meri. Treba znati da kod paradajza:

• Posle rasađivanja u periodu od 8 do10 dana treba koristiti formulacije N (azota), P (fosfora), K (kalijuma) u odnosu 1:2-3:1 (istaknut fosfor)
• U periodu intenzivnog vegetativnog porasta do momenta cvetanja (3-4 nedelje) koristiti formulacije NPK u odnosu 1:1:1
• Od zametanja do prve berbe (4-5 nedelja) odnos NPK hraniva treba da je 2:1:3, tj. forsira se kalijum
• Od prve do poslednje berbe odnos NPK je 2:1:4, gde je kalijum još prisutniji

Sva vodotopiva đubriva imaju odgovarajuće formulacije sa mikroelementima, te stoga pored NPK i mikroelemenata posebno u drugoj polovini vegetacije dodatno treba dodati kalcijum i magnezijum i to prema uputstvu stručnog lica.

Maksimalna EC vrednost hranljivog rastvora kod paradajza u plodonošenju ne treba da bude veća od 2,8μS.

 

Formiranje uzgojnog oblika

Broj stabala paradajza se reguliše pinciranjem. Biljka paradajza prirodno obrazuje veliki broj bočnih stabala što dovodi do žbunastog izgleda biljke i kasnijeg plodonošenja. Povećanjem broja grozdova po biljci povećava se ukupan, ali smanjuje rani prinos i pogoršava njegov kvalitet.

Zavisno od cilja proizvodnje, formira se i odgovarajući uzgojni oblik biljke. Zbog toga se u ranoj proizvodnji paradajz gaji na jedno, ređe na dva ili tri stabla (ostavljaju se prvi zaperci ispod cvasti). Ostali bočni izdanci (zaperci) se odstranjuju (pinciraju) u ranoj fazi, dok maksimalne dužine do 5cm. Pinciranje je najbolje obaviti oštrim nožem ili makazama ukoliko su bočni izdanci preko 10cm. Ako se paradajz gaji na jedno stablo, onda se kod ranih sorti vrh glavnog stabla zakida (dekapitacija) iznad četvrte ili šeste cvetne grane, a kod kasnih sorti krupnih plodova iznad šeste do osme cvasti. Iznad poslednje cvasti ostavlja se maksimalan broj listova. Paradajz se najčešće uzgaja uz potporu (kolje, žica, mreža, kanap).

U zaštićenom prostoru paradajz se gaji na jedno, ređe na dva stable. Biljka se vodi uz kanap koji je pričvrćen za konstrukciju i donji deo stabla. Tokom vegetacije biljka se uvija i vezuje oko kanapa po pravilu ispod cvasti. U zavisnosti od vremena proizvodnje zalamanje vrhova (dekapitacija) se obavlja u različitoj fazi porasta. U stakleničkoj proizvodnji paradajza (celosezonska) dekapitacija stabla se ne vrši i njegova dužina tokom 11 meseci gajenja dostigne i do 15m (sortna karakteristika). Posle berbe obrani deo stable se poleže na pod objekta, dok je vršni deo (sa listovima i cvastima) uvek uspravan do visine objekta. U ovakvoj proizvodnji otkidanje starih listova se obavlja ispod tek obranih plodova. Predstavlja fitosanitarnu meru i sprovodi se sve vreme tokom proizvodnje. Prilikom pinciranja ili uklanjanja starijeg lišća obratiti pažnju na čistoću ruku ili alata jer se pri ovom postupku mogu preneti prouzrokovači bolesti sa zaraženih na zdrave biljke.

Oplodnja paradajza

Na otvorenom polju oplodnju paradajza pomažu vetar i insekti. U plastenicima i staklenicima njihovo delovanje je smanjeno te se javlja problem nedovoljne oplodnje cvetova i smanjen prinos. Zbog toga moramo pomoći oplodnju i to na sledeće načine po važnosti:

• Veštačkim košnicama sa bumbarima
• Električnim zujalicama
• Protresanjem noseće konstrukcije (žice)
• Ventilatorima

Primena hormonskih preparata pri oplodnji paradajza nije dozvoljena.

 

Podrška cvetnim granama

U proizvodnji paradajza u zaštićenom prostoru (grejani objekti) prve cvetne grane (do pete) imaju sklonost ka savijanju i pucanju usled težine plodova na njoj. Da bi sprečili tu pojavu koja znatno redukuje rani prinos paradajza, na formirane cvetne grane (posle oplođenja) postavljaju se plastični držači kao podrška toj cvetnoj grani. U kasnijoj fazi plodonošenja elastičnost cvetne grane je bolja, cena ploda paradajza je niža pa se ova mere i ne sprovodi.

Loša ishrana biljaka tokom plodonošenja može dovesti do toga da ova pojava bude masovna tokom cele proizvodnje. Rešenje nije u stavljanju ove „podrške“ već u iznalaženju optimalne, odgovarajuće i izbalansirane ishrane useva.