Biofertilizacija

Ripe fresh tomatoes growing on the vine.

Biofertilizacija . Postizanje velikih prinosa i ekonomskih rezultata u savremenoj poljoprivredi podrazumeva potpunu agrotehniku odnosno intenzivnu obradu zemljišta, navodnjavanje adekvatnu primenu đubriva, kompeksnu zaštitu biljaka odi bolesti i štetočina kao i maksimalno korišćenje genetskog potencijala gajenih biljaka. Ali, sve to prouzrokuje mnogobrojne negativne posledice na ekološki sistem i kvalitet života. Ubrzani razvoj biotehnologija, zasnovan na ekološkim principima, utiče da tradicionalni sistem poljoprivredne proizvodnje doživi brojne promene.Smatra se da će poljoprivreda u ovom veku biti zasnovana na principu održivog razvoja koji predviđa značajne promene u tehnologiji gajenja useva i oplemenjivanju biljaka koji bi doprineli boljem uspostavljanju ekološke ravnoteže i stabilnosti prirodnih dobara u ekosistemu.

 Takav način proizvodnje biljaka mora biti zasnovan na ekonomskoj isplativosti. U taj sistem se u potpunosti uklapa biofertilizacija. Biofertilizacija u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji predstavlja unošenje živih mikroorganizama u zemljište sa ciljem poboljšanja snabdevanja biljaka neophodnim hranjivim elementima.

 Biofertilizacija obezbeđuje visoki prinos, kvalitet

Biljka je jedino živo biće koje u prirodi živi u dve sredine, atmosferi i pedosferi. Zemljište služi biljkama da se u njemu pričvrste (ukorenjavaju) i da iz njega uzima vodu, hranjive materije i energiju.Ukoliko je to zemljište nestrukturno, bez dobrog vodno vazdušnog režima, a pogotovo ako je zatrovano kiselinama i drugim štetnim materijama koje su se neadekvatnom obradom i upotrebom mineralnog đubriva stvorile.

Mikrobiološka sfera, broj korisnih mikroorganizama i zreo humus u zemljištu, su osnov za planiranje dobrog i kvalitenog prinosa. Unošenjem ovih bakterija u rizosferu biljaka ubrzavaju se procesi transformacije organske materije i biljka se snabdeva potrebnim hranivima. Na ovaj način može se poboljšati snabdevanje biljaka azotom, fosforom, kalijumom, gvožđem, sumporom, ali i stimulisati rast i razvoj korena.

Kao komponente mikrobioloških đubriva najčešće su

  • Azotobacter ,

  • Azospirillum,

  • Bacillus,

  • Pseudomonas i druge.

Imajući u vidu značaj azota u ishrani biljaka,jasno je da se posebno mesto pridaje bakterijama koje snabdevaju biljke azotom. To su bakterije iz grupe azotofiksatora koje elementarni, atmosferski azot prevode u oblike pristupačne biljkama . Ove bakterije se nalaze u neposrednoj blizini korena i azot predaju neposredno biljkama.

Pored azota rast biljaka direktno zavisi od fosfora, a on je najčešće prisutan u zemljištu u formama koje su nepristupačne biljkama. Bakterije iz roda Bacillus i Azotobacter mogu sintetisati organske kiseline i fosfataze koje će nepristupačan fosfor prevesti u biljkama pristupačnu formu.

Kalijum koji je u zemljištu ”zarobljen” u obliku alumosilikata, zahvaljujući aktivnosti bakterija iz roda Bacillus, postaje pristupačan biljkama. Neke bakterije zahvaljujući prisustvu siderofora doprinose snabdevanje biljaka gvožđem.Takođe je poznato da bakterije iz roda Pseudomonas mogu transformisati organske forme sumpora u neorganski i na taj način ga učiniti pristupačnim za biljke.

Sve ovo ukazuje da se primenom mikrobioloških đubriva koja u sebi sadrže više populacija mikroorganizama može poboljšati snabdevanje biljaka neopho- dnim hranivima uz istovremeno očuvanje životne sredine i proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane.

Pored toga ove bakterije imaju sposobnost sinteze biljnih hormona (tipa giberalina, auksina) čime se dodatno stimuliše biljni rast i utiče na otpornost biljaka. Unošenjem mikrobioloških đuibriva u zemljište utiče se na tok i usmera – vanje mikrobioloških procesa u zemljištu što će uticati na rast i razviće biljaka ali i na samo zemljište. Neki od mikroorganizama koji su uneti u zemljište odlikuju se mogućnosti sinteze sluzavih materija koje igraju značajnu ulogu u slepljivanju mikroagregata što doprinosi formiranju fine strukture zemljišta te se smanjuje potreba za obradom zemljišta. Nakon izumiranja mikroorganizama unetih u zemljište povećava se ukupna biomasa, a efekti će se odraziti u sledećoj vegetaciji. Povećanjem organske biomase dovešće do povećanja plodnosti zemljišta i stvaranje biljkama neophodnih mineralnih nutritijenata. Sve ovo upućuje da primena mikrobioloških đubriva ima svoje mesto u savremenoj, konvencionalnoj ali i organskoj i održivoj poljoprivrednoj proizvodnji.

 Zlatko Vampovac dipl. inž.

Article written by

Please comment with your real name using good manners.

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial