Berba i čuvanje jagode

Jagoda ima mekan plod i veliki respiracioni koeficijent, što je ujedno i glavni razlog njenog relativno kratkog čuvanja u svežem stanju.

Plod jagode nema sposobnost dozrevanja posle berbe, i zbog toga se mora brati kad su plodovi u punoj zrelosti.

Sorte jagode prema broju rađanja u toku vegetacije mogu da se svrstaju u tri grupe i to: jednorodne, dvorodne i stalnorađajuće.

Jednorodne sorte, a njih je najviše, sazrevaju u maju i prve dve dekade juna.
Dvorodnih sorti je vrlo malo. Rađaju dva puta godišnje i to u maju i junu, i početkom septembra pa sve do pojave prvih mrazeva.
Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva.

Branje se može sprovesti na dva načina: da se prvo beru najbolji plodovi, pa da se berač vrati i obere prezrele plodove, ili se parcela podeli na dva dela pa se jedan deo češće bere za tržište u svežem stanju, a drugi se povremeno obere za potrebe prerade.

Plodovi se moraju redovno sakupljati jer može doći do truljenja prezrelih i još nedozrelih plodova ili pojave raznih bolesti koje će smanjiti prinos i, naravno, dobit. Za berbu najkvalitetnijih plodova neophodno je obrati jagodnjak svakog drugog, najkasnije trećeg dana. Branje zelenih plodova neće biti od koristi jer jagoda u toku skladištenja ne dozreva. Istovremeno sa branjem vrši se i klasiranje plodova u tri kategorije, od kojih se najviše ceni ekstra i prva klasa, koja se može prodavati za jelo i duboko zamrzavanje.

Pod ekstra kvalitetom podrazumevaju se plodovi koji su po krupnoći, zrelosti i boji ujednačeni, sortno čisti, bez peteljke i ručno obrani. U jednom pakovanju dozvoljava se do 5% plodova koji ne ispunjavaju uslove za ovu, ali ispunjavaju za narednu, nižu klasu.

Plodovi I kvaliteta moraju imati približno iste osobine kao plodovi ekstra kvaliteta, s tim što se dozvoljava da u pakovanju bude i do 10% mase plodova koji ne ispunjavaju uslove za ovu klasu, ali odgovaraju II klasi.

Plodovi II kvaliteta moraju biti zdravi, čisti i potpuno zreli, sa izvesnim nedostacima u pogledu oblika ploda. U jedinici pakovanja može biti do 20% prezrelih plodova, do 10% mase plodova sa čašicom, kao i najviše 5% crvljivih plodova.

Plodove ne bi trebalo brati posle kiše ili kad su jutra vlažna. Plod nakon branja ne sme ostati na suncu.

Jagoda se kod nas još uvek bere ručno u standardnu drvenu ambalažu (letvarice) u koje se stavljaju plastične posudice veličine 250 ili 500 g. Jagoda za svežu potrošnju obavezno se mora brati s peteljkom. Za konzumiranje plodova u svežem stanju koriste se manje plastične ili kartonske perforirane kutije. Plodovi koji se koriste za zamrzavanje beru se u plitke holandeze. Ne preporučuje se berba u dublje posude (kofe, korpe, kante i dr.) Najbolji kvalitet daju plodovi koji su potpuno zreli i dobro obojeni, ali takvim plodovima manjka čvrstoća pa loše podnose transport. Ako se jagoda isporučuje na udaljenija tržišta zahteva se da je oko 2/3 do 3/4 površine ploda obojeno, odnosno, da jagode imaju samo beli vrh. Plodovi za industrijsku preradu ili zamrzavanje moraju biti potpuno dozreli i beru se bez peteljke.

Berba sorti mekog ploda obavlja se pre punog zrenja, a plod sorti čvrstog ploda bere se u punoj zrelosti. Berbu je potrebno obaviti ujutro, posle pada rose, i posle podne, kad je slabiji intezitet sunčevog zračenja i kad se plod rashladi.

Skladištenje jagoda je moguće posle berbe u trajanju od 10 do 20 dana. Tačnije vreme koliko se mogu čuvati nakon branja zavisi od sorte jagode i čvrstoće mesa plodova. Temperatura u skladištu bi trebala da bude oko 0 stepeni, a vlažnost vazduha 85 – 90%.

Zbog visokog respiracionog koeficijenta, jagode veoma brzo gube kvalitet za vreme same berbe, a pogotovo neposredno posle berbe. U toku berbe ubrane jagode se drže u hladu, tako da temperatura plodova bude niža od temperature okolnog vazduha. Regulisanje temperature plodova neposredno posle berbe omogućava efikasnu kontrolu biohemijskih procesa i razvoja gljivica koje dovode do umanjenja kvaliteta i truljenja. Standardna preporuka je da se u roku od jednog časa posle berbe ubrani plodovi jagode prevezu u skladišta i brzo rashlade vazdušnim strujanjem. Temperatura rashlađenog vazduha može da bude i do minus tri stepena.

Rashlađene palete jagode se omotaju polietilenskom folijom i čuvaju na temperaturi od nula stepeni, sa relativnom vlažnošću 90-95% do momenta transporta. Funkcija polietilenske folije je da se spreči kondenzacija vodene pare i orošavanje na površini plodova u toku prevoza do hladnjača.

Na relativnoj vlažnosti manjoj od 90% dolazi do početka gubljenja vode, što doprinosi gubljenju prirodnog sjaja, a time i smanjenja tržišne vrednosti. U ovakvim uslovima, plodovi jagode mogu da se čuvaju 7-10 dana. Bitno je naglasiti da dužina skladištenja uglavnom zavisi od sorte i načina rukovanja jagodom za vreme i posle berbe. Takođe, dobri sanitarni uslovi prostora za skladištenje i čuvanje jagoda umanjuju stepen kontaminacije plodova gljivicama koje izazivaju truljenja i promenu ukusa.

 

Izvor: dipl. ing. voćarstva i vinogradarstva Sanja Čokojević, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Article written by

Please comment with your real name using good manners.

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.