INTEGRALNA ZAŠTITA PARADAJZA OD PROUZROKOVAČA OBOLJENJA

U sezoni gajenja paradajza treba koristiti sve dostupne mere integralne zaštite od prouzrokovača oboljenja, a to su agrotehničke, fizičke, mehaničke, biološke i hemijske.

Kalendarski model zaštite paradajza od prouzrokovača oboljenja

Tradicionalno, u našoj zemlji se sa primenom fungicida započinje rano, početkom vegetacione sezone i nastavlja tokom godine, primenom preparata jednom na svakih sedam do deset dana sve do berbe. Ovakva, česta primena fungicida bila je osnova mnogih programa zaštite gajenih biljaka od bolesti. Danas su nove biološki orijentisane IPM tehnike (prognoza biljnih bolesti, agrotehničke, biološke i hemijske mere smanjenog rizika) unapredile mere suzbijanja bolesti paradajza. Primenom ovih tehnika zaštite obezbeđuje se mnogo veća efikasnost primenjenih fungicida.

Modeli za prognozu pojave bolesti

U svetu postoje brojni kompjuterski programi za predviđanje biljnih bolesti paradajza. Jedan od najpoznatijih modela za prognozu pojave plamenjače je Blitecast. Program koristi vrednosti parametera relativne vlažnosti i temperature vazduha da bi se izračunao vrednosti intenziteta bolesti (VIB). Sa izračunavanje se počinje u vreme nicanja useva, kada se akumulira VIB od 18, i kada su postignuti uslovi spoljašnje sredine koji sigurno dovode do razvoja bolesti, što istovremeno označava i početak primene fungicida. Simptomi bolesti se uočavaju nakon 2 nedelje.

Lista registrovanih fungicida u usevu paradajza u Srbiji (Sekulić i Jeličić, 2011)

Naziv aktivne materije i sadržaj	Hemijska grupa	Naziv preparata i formulacija	Patogen	Količina primene	Broj tretiranja i karenca	MDK^b	FRAC kod^c
Azoksistrobin 250 g/l, SC	Strobilurini	Quadris, SC	P. infestans A. solani	0,75 l/ha	Tri^a; tri dana	0,05	11, C3
Bakar hidroksid 240 g/kg, SC	Neorganska jedinjenja bakra	Blauvit tečni, Champ Flow	P. infestans A. solani	0,3 – 0,4% (30 – 40 ml u 10 l vode)	Dva; sedam dana	5,0	M1
Bakar iz bakar oksihlorida Od 250 do 750 g/kg,l, WP,WG, SC	Neorganska jedinjenja bakra	Bakarni oksihlorid-50	P.infestans	0,5 – 1,5% (50 – 150 g u 10 l vode)	Dva; sedam dana	5,0	M1
Bakar iz bakar oksihlorida + mandipropamid 139,5 + 25 g/kg	Neorganska jedinjenja bakra amidi karboksilne kiseline	Pergado C 27	P.infestans	4-5 kg/ha (40-50 g na 100 m²)	Četiri; 3 dana (svež); 10 dana (indistrijski)	5,0 1,0	M1 40
Bakar sulfat 250 g/kg kristali za rastvor, WP	Neorganska jedinjenja bakra	Plavi kamen RTB,	P. infestans A. solani S. lycopersici	1 – 1,5% (100-150 g u 10 l vode)	Dva; sedam dana	5,0	M1
Bakar sulfat- Bakar hidroksid kompleks 190 g/l, SC	Neorganska jedinjenja bakra	Cuproxat	P. infestans A. solani	0,2% (20 ml u 10 l vode)	Dva; sedam dana	5,0	M1
Bordovska mešavina 200 g/kg, WP	Neorganska jedinjenja bakra	Kuprablau WP	P. infestans S. lycopersici	1 – 1,5% (100-150 g u 10 l vode)	Dva; sedam dana	5,0	M1
Boskalid + piraklostrobin 267 + 67 g/kg WG	Piridin- karboksamidi strobilurini	Signum	F. fulva A. solani S. lycopersici	0,4 – 0,7 kg/ha	Tri do četiri; sedam dana	1,0 0,2	7, C2 11, C3
Ciprodinil + fludioksonil 375+250 g/lkg; WG	Anilinopirimidi ni fenilpiroli	Switch 62,5	B. cinerea	0,6-0,8 kg/ha (6-8 g na 100 m²)	Tri; Tri dana	1,0 1,0	9, 12
Cijazofamid 400 g/l + 84% silwet L-77 ađuvant SC	Imidazoli	Ranman twinpack	P. infestans	0,2 l/ha	Šest; sedam dana	0,2	21, C4
Cimoksanil + famoksadon 300 g/kg + 225 g/kg, WG	Karbamidi (uree), oksazolodindion	Equation pro-WG	P. infestans A. solani	0,4 kg/ha	Tri do četiri; 14 dana	0,2 1,0	27, 11, C3
Hlorotalonil 500-720 g/l, SC	Hloronitrili	Bravo 720 SC, Dakoflo,	P. infestans A.solani	1,5 – 3,0 l/ha	Tri do četiri; 7 dana	2,0	M5
Hlorotalonil + azoksistrobin 400 g/l + 80 g/l, SC	Hloronitrili + strobilurini	Ortiva opti	P. infestans A. solani F. fulva	2 – 2,5 l/ha	Tri; 7 dana	2,0 0,05	M5 11
Hlorotalonil + metalaksil M 500	Hloronitrili + acilalanini	Folio gold	P. infestans	2,5 – 3,0 l/ha	Tri; 7 dana	2,0 0,2	M5, 4, A1

500+37,5 g/l

g/l, SC

Hlorotalonil +

propamokarb hidrohlorid 375 g/l + 375 g/l, SC

Hloronitrili +

karbamati

Fuzija

P. infestans

4,0 l/ha

Tri;

21 dan

2,0

28, F4

Mankozeb

800 g/kg, WP

Ditiokarbamati

Bevesan,

Novozir MN- 80

Mankogal- 80,

P. infestans

A. solani

2 – 2,5

kg/ha

Tri;

14 dana

3,0

Mankozeb +

cimoksanil 400 g/kg + 40 g/kg, WP

Ditiokarbamati

karbamidi (uree)

Tango

P. infestans

2,5 – 3,0

kg/ha

Dva do tri;

14 dana

3,0

0,2

11, C3

Mankozeb +

dimetomorf

600 g/kg + 90 g/kg, WG

Ditiokarbamati

morfolini

Acrobat MZ-

P. infestans

A. solani

2,0 – 2,5

kg/ha

Tri;

14 dana

3,0

1,0

A5,H1

Mankozeb +

metalaksil 640 g/kg + 40 g/kg, WG

Ditiokarbamati

acilalanini

Ridomil gold

MZ 68-WG

P. infestans

2,5 kg/ha

Tri;

21 dan

3,0

0,2

4, A1

Mankozeb +

propamokarb hidrohlorid 301,6 g/l +

248,0 g/l, SC

Ditiokarbamati

karbamati

Silueta

P. infestans

4,0 l/ha

Tri;

14 dana

3,0

28, F4

Metiram

800 g/kg, WG

Ditiokarbamati

Polyram-DF

P. infestans

A. solani

1,5 – 2,0

kg/ha

Nije

ograničen (po potrebi);

14 dana

3,0

Propamokarb

hidrohlorid 722 g/l, SL

Karbamati

Proplant 722-

Pythium spp.

0,15% (15

ml u 10 l vode)

Tri;

35 dana

28, F4

Propamokarb

hidrohlorid + fenamidon

375 g/l + 75 g/l, SC

Karbamati +

Imidazolinoni

Consento

P. infestans

A. solani

1,67 – 2,0

l/ha

Šest;

sedam dana

0,5

28, F4

11, F3

Propamokarb hidrohlorid + fluopikolid625

g/l + 62,5 g/l, SC

Karbamati + Benzamidi

Infinito SC

P. infestans

1,2 – 1,6

l/ha

Tri;

sedam dana

10,

0,4

28, F4 U9, U

Propamokarb

hidrohlorid + fosetil-Al; 530 g/l+310 g/l, SL

Karbamati +

Fosfonati

Previcur

energy

Pythium spp.

3,0 ml +

2,0 l vode na

1 m²

OVP

10,

100

28, F4

Propineb

700 g/kg, WP

Ditiokarbamati

Antracol WP-70

P. infestans

A. solani

2 – 2,5

kg/ha

Dva; 14 dana

2,0

^aMaksimalno dozvoljena količina ostataka (MDK) u (mg/kg); ^bračunajući i druge fungicide iz grupe strobilurina.

^c FRAC – Fungicide Resistance Action Comitee

Modeli za prognozu pojave bolesti

Modeli za prognozu pojave bolesti su veoma korisni u predviđanju momenta pojave oboljenja. Ovi modeli pružaju informacije proizvođačima o momentu izvođenja tretmana fungicidima.

Pored Blitecast modela u svetu je u upotrebi i TomCast model koji može da se koristi za praćenje brzine razvoja crne pegavosti. TomCast model na osnovu parametara – temperature vazduha i dužine trajanja vlažnosti lista izražene u satima, izračunava vrednost intenziteta bolesti (VIB). Svakog dana se sabiraju VIB vrednosti. Kada VIB dostigne vrednost 20 počinje se sa primenom fungicida. Potom se VIB vrednost vraća na nulu i ponovo počinje novo sabiranje.

Kumulativne vrednosti intenziteta pojave plamenjače krompira u zavisnosti od temperature i vlažnosti vazduha

Opseg Vrednosti intenziteta bolesti i broj sati sa preko 90% vlažnosti vazduha

srednjih

dnevnih 0 1 (u tragovima) 2 (slab napad) 3 (srednji napad) 4 (jak napad) temperatura*

7,0 – 11,9°C

12,0 – 14,9°C

15,0 – 26,0°C

15 h

12 h

9 h

16 – 18 h

13 – 15 h

10 – 12 h

19 – 21 h

16 – 18 h

13 – 15 h

22 – 24 h

19 – 21 h

16 – 18 h

25 – 27 h

22 – 24 h

19 – 21 h

* Prosečna temperatura tokom perioda kada je vlažnost vazduha veća od 90%

Pri 7,0 – 11,9 °C i duže od 27 h sa relativnom vlagom preko 90%, vrednosti intenzita bolesti = ((Broj sati-1)÷3)-4

Pri 12,0 – 14,9 °C i duže od 24 h sa relativnom vlagom preko 90%, vrednosti intenzita bolesti

= ((Broj sati-1)÷3)-3

Pri 15,0 – 26,0 °C i duže od 21 h sa relativnom vlagom preko 90%, vrednosti intenzita bolesti

= ((Broj sati-1)÷3)-2

Tom Cast model – Vrednosti intenziteta oboljenja u zavisnosti od temperaute vazduha i dužine vlaženja lista

Temeperatura (^oC)	Vrednost intenzita bolesti (VIB) (0-4)
Temeperatura (^oC)	0	1	2	3	4
13-17	0-6 h	7-15 h	16-20 h	21+ h	….
18-20	0-3 h	4-8 h	9-15 h	16-22 h	23+ h
21-25	0-2 h	3-5 h	6-12 h	13-20 h	21+ h
26-29	0-3 h	4-8 h	9-15 h	16-22	23+ h

h – dužina vlaženja lista u satima

Pojava plamenjače krompira se predviđa primenom Blitecast modela koji izračunava vrednosti intenziteta bolesti. Tretiranje fungicidima treba započeti kada VIB iznosi 18. Ukoliko do akumulacije navedene vrednosti dođe ranije u sezoni, to je obično znak da, ukoliko postoji lokalni izvor inokuluma, postoji i visoki rizik od pojave plamenjače.

Vrednosti intenziteta pojave bolesti su numeričke vrednosti koje se mogu izračunati na osnovu dva faktora:

broja sati kada je relativna vlažnost vazduha 90% ili više i
visoke i niske temperature tokom perioda visoke vlažnosti.

Izračunavanje vrednosti intenziteta bolesti započinje u vreme nicanja useva i nastavlja se tokom cele vegetacione sezone.

Sa primenom protektivnih fungicida treba početi kada se dostigne vrednost 18intenziteta pojave bolesti. Fungicide treba primenjivati sa odgovarajućom opremom, rasprskivačima i pritiskom koji osiguravaju kompletnu pokrivenost biljaka.

Izbegavanje stresa i očuvanje zdravlja biljaka

Mnogi patogeni su oportunisti i napadaju biljke koje su (usled nepovoljnih uslova ishrane, vode, toplote, ili zbog prisustva insekata, konkurencije sa korovima, ili drugim bolestima) pod stresom.

Crna pegavost se uglavnom pojavljuje na starijem tkivu, naročito ako su biljke oštećene mehanički ili od insekata, ako postoji nedostatak hranljivih materija, ili ako su izložene stresu.

BioIPM tehnike suzbijanja biljnih bolesti

Alternativni domaćini Alternaria solani i Phytophthora infestans na kojima se ovi patogeni održavaju i šire tokom vegetacione sezone su: krompir, plavi patlidžan i većina biljaka iz porodice Solanaceae (pomoćnice). Samonikle biljke i odbačene krtole krompira koje klijaju, takođe mogu biti izvor inokuluma.

Mere suzbijanja alternativnih domaćina koje podrazumevaju mehaničko suzbijanje obradom zemljišta ili primenom herbicida, treba primenjivati tokom cele sezone gajenja paradajza. Alternativne domaćine po ivicama polja treba u potpunosti uništiti, kao i na susednim parcelama. Protektivne fungicide primenjivati kada modeli za prognozu pojave bolesti to ukažu.

Krtole krompira koje zaostaju posle vađenja treba uništavati jer predstavljaju izvor inokuluma. Takođe, u toku vegetacije treba uništavati i samonikle biljke krompira, kako u usevu paradajza, tako i predusevu u plodoredu.

S obzirom da je plamenjača bolest koja predstavlja problem za celo jedno područje, u suzbijanju treba da učestvuju svi proizvođači, i profesionalni i vlasnici okućnica na kojima se gaji paradajz i krompir. Vlasnici susednih parcela imaju direktan uticaj na nivo zaraze u datom području, zbog čega svi proizvođači treba da primenjuju fungicide na način predviđen prognoznim modelom.

Pravilnim zalivanjem biljaka u tačno određeno verem smanjuje se dužina trajanja vlažnosti lišća a samim tim i uslovi za ostvarivanje infekcija.

Izvođenjem rasađivanja biljaka i berbe plodova u optimalnim rokovima sprečava se pojava specifičnih patogena (patogeni koje se prenose zemljištem i patogeni plodova).

Izbor otpornih i tolerantnih sorti i hibrida paradajza u mnogome mogu da smanje upotrebu fungicida a time i troškove proizvodnje. U poglavlju Izbor semena prikazane su komercijalni hibridi paradajza koji se gaje u našoj zemlji a poseduju otpornost na određene patogene.

Ukoliko se uoče simptomi plamenjača u polju, fungicide primeniti prvo u nezaraženom delu useva, a potom i u zaraženom Posebnu pažnju obratiti na čišćenje i dezinfekciju kompletne opreme pre ulaska u nezaraženi deo polja, kao i prilikom ulaska u sledeće parcele. Pregled useva u blizini zaraženog dela (u okviru polja i susednih polja) nastaviti tokom cele sezone gajenja paradajza.