3.6 Paradajz – INTEGRALNA ZAŠTITA PARADAJZA OD ŠTETOČINA

INTEGRALNA ZAŠTITA PARADAJZA OD ŠTETOČINA

Nekada su se za suzbijanje štetnih insekata koristili insekticidi koji su imali širok spektar delovanja i dugu perzistentnost u polju. Takvi insekticidi su uglavnom povučeni iz upotrebe. Danas su u upotrebi insekticidi koji imaju specifičan način delovanja i svoju efikasnost ispoljavalju samo u određenom stadijuma razvoja insekata ili u kratkom vremenskom periodu.  Zahtevi potrošača za zdravstvenom ispravnošću hrane su sve veći kao i potreba očuvanja životne sredine. Zato se kao potreba nameće integralni pristup suzbijanja insekata.

Kalendarska primena insekticida

Sa sve izraženijom promenom klime, kalendarski pristup suzbijanja u potpunosti gubi značaj jer se štetočine javljaju nekada i mesec dana pre uobičajenog vremena, a neke štetočine pojedinih godina potpuno izostaju. Sadašnji pristup primene insekticida mora da uključuje i pregled gajene biljke na prisustvo insekta i njegovih prirodnih neprijatelja.

Primeniti insekticide samo onda kada je brojnost štetnih insekata iznad ekonomskog praga štetnosti!

Mere suzbijanja treba primenjvati samo onda kada populacija insekata dostigne, ili pređe nivo ekonomske štetnosti. Pragovi ekonomske štetnosti su definisani tako da spreče gubitak prinosa nastao usled ishrane štetočina. Proizvođači sami biraju mere suzbijanja štetnih artropoda. Međutim, to ne mora neizostavno biti isključivom primenom hemijskih sredstava. Druge opcije koje se nameću je primena agrotehničkih, bioloških, fizičkih i hemijskih mera.

Gusenice pamukove i gama sovica direktno oštećuju plodove. Otuda je prag štetnosti jedno nađeno jaje na plodu! Ukoliko prolaskom kroz paradajz se uočit let leptira, treba proveriti mesto odakle je leptir poleteo, jer im treba svega nekoliko sekundi da polože jaje.

Vaši (bela leptirasta i druge) spadaju u štetočine koje ne prave direktnu štetu na plodovima. Zato se njihovo prisustvo može tolerisati do 5 krilatih formi na 10 biljaka. Većina vaši se po dospevanju na bijlku paradajza hrani kratko vreme, a zatim se seli na druge biljke. Zato se prisustvo vaši može tolerisati dok se ne počnu javljati larve i beskrilne forme. Ukoliko se uoči prisustvo larvi, a nisu registrovani prirodni neprijatelji potrebno je primeniti insekticide.

Grinje su slabo pokretljive štetočine. Kada se jadnom nađu u usevu, one tu i ostaju. Ukoliko padnu na zemlju, obično ne mogu da se ponovo popnu na biljku na kojoj se hrane.

Agrotehničke mere suzbijanja insekata

Grinje i biljne vaši se na otvorenom polju naseljavaju prvo na rubnim delovima parcela, do puteva i livada. U zatvorenom prostoru prva pojava je obično do ulaza u objekte. Ukoliko je prisustvo ovih štetnih organizama ograničeno na manje površine u okviru parcele (oaze) suzbijanje se može izvesti samo u tim delovima.

  • Upotreba insekatskih mreža na ulazima u objekte može u velikoj meri da eliminiše pojavu grinja i biljnih vašiju;
  • Ukoliko je nakon berbe uočeno prisustvo grinja i biljnih vaši na paradajzu potrebno je uništiti biljne ostatke (kompostiranjem ili na neki drugi način);
  • Ukoliko je neki deo useva napadnut grinjama i vašima treba voditi računa da se ne prenesu dalje odećom i obućom radnika;
  • Gusenice i lutke leptira obično prezime u zemljištu. Dubokim oranjem lutke se unose na veću dubinu iz koje odrasli insekti ne mogu da izađu iz zemljišta.

Upotreba korisnih organizama u suzbijanju štetnih insekata

Upotrebom korisnih organizama može se značajno doprineti kontroli štetnih insekata na otvorenom polju. U zaštićenom prostoru primena korisnih insekata može da predstavlja jedinu meru suzbijanja štetnih insekata. Insekticidi koji su slabo toksični za korisne organizme ipak u izvesnoj meri redukuju njihovu populaciju. Zato je veoma korisno da se i nakon primene takvih insekticida u objekte unose korisni organizmi, kako bi se njihova populacija obnovila brže od populacije štetočina. Dobro je poznavati način održavanja korisnih insekata u vreme kada nema insekata domaćina kojima se hrane, da bi se obezbedio produženi efekat zaštite.

 

Insekti koji sišu kao štetočine paradajza

Biljne vaši – Myzus persicae, Macrosiphum euphorbiae i druge vrste

Biljne vaši koje se javljaju na paradajzu hrane se vrlo velikim brojem biljaka. Zbog svog načina ishrane – sisanjem biljnih sokova, one prenose biljne viruse. Poznato je da je Myzus persicae efikasan vektor preko 100 biljnih virusa a Macrosiphum euphorbiae 60 biljnih virusa. Biljne vaši najvećim delom prenose neperzistentne viruse koji se inače lako prenose i mehaničkim putem. Neperzistentni virusi se održavaju na usnom aparatu vektora nekoliko časova (obično oko 4 časa) i ne umnožavaju se u telu vaši. Vektori neperzistentnih virusa ih prenose za vrlo kratko vreme, manje od 1 minuta, hraneći se na zdravim biljkama. Otuda samo nekoliko vaši može zaraziti brojne zdrave biljke u polju.

Za neperzistentne viruse insekticidi nisu efikasan metod suzbijanja s obzirom da se virus prenese pre nego što dođe do uginjavanja vaši. Preventivne metode kao što je postavljanje reflektujućih folija koje odbijaju vaši su bolje rešenje. Ove folije u kombinaciji sa prskanjem biljaka letnjim mineralnim uljima daje dobre rezultate.

Pri intenzivnom napadu vaši smanjuju vitalnost biljke i dovode do pojave medne rose!

Biljne vaši imaju usni aparat prilagođen za bodenje i sisanje i hrane se biljnim sokovima svojih domaćina. Obično se hrane na mlađim i nežnijim delovima biljaka u porastu čiji sokovi su bogati potrebnim materijama kao što su šećeri i minerali. Ishrana velikog broja vaši biljnim sokovima dovodi do smanjivanja vitalnosti biljke domaćina i njegovog iscrpljivanja. Čest simptom ishrane vaši je deformacija lista u vidu kovrdžavosti.

Vaši isisavaju velike količine biljnog soka i ne mogu ga u celosti iskoristiti već on kroz sifunkule (sifone na gornjem delu trbuha) prolazi kroz vaš i pokriva lišće. Smatra se da 70% biljnog soka vaši izluče kao mednu rosu. Ova izlučevina ima visok sadržaj šećera i lepljiva je. List sa mednom rosom naseljavaju gljive čađavice u vidu prevlake, mrko je obojen i zbog toga ima manju asimilaciju. Napadnuto lišće brže stari, plodovi su manji, biljke zaostaju u rastu i kržljave, a vegetacija se skraćuje. Zbog toga je pojava medne rose nepoželjna.

Visok nivo biološkog suzbijanja – pažljivo sa pesticidima!

Štetne insekte paradajza u polju u velikoj meri suzbijaju različiti korisni insekti. Ove korisne insekte je neophodno sačuvati od toksičnog delovanja insekticida. Insekticide treba primeniti samo ako je to neophodno i to u vreme kada su oni najmanje štetni za prisutne korisne insekte. Među korisnim organizmima su i entomopatogene gljive koje u populacijama štetočina izazivaju masovno uginjavanje. Stoga i primena fungicida treba da bude strogo kontrolisana da se izbegnu neželjeni efekti na korisnu entomopatogenu floru.

Česte vrste prirodnih neprijatelja štetočina paradajza su:

Bubamare iz familije Coccinelide

  • Česte su sedmotačkasta bubamara Coccinella septempunctata i dvotačkasta bubamara Adalia bipunctata koje se hrane lisnim vašima;
  • Odrasli insekti su tipične crvene boje, ovalnog oblika sa sedam, odnosno sa dve tačke, dok su larve bubamara sa žutim mrljama i bodljama;
  • Važan prirodni neprijatelj grinja, posebno Tetranichus urticae je mala bubamara Stethorus punctillum veličine 1,5–2 mm, crne boje,.

Parazitske osice

  • Odrasle osice su vrlo sitne i teško primetne u polju;
  • Polažu jaja u biljne vaši koje kasnije parazitira larva. Parazitirane vaši se poznaju po karakterističnim mumijama koje su pričvršćene za biljku;
  • Njihov značaj u regulaciji vašiju je veliki;
  • Mnoge osice masovno parazitiraju jaja Lepidoptera ili njihove gusenice, kao ekto- ili endoparaziti.

 

Predatorske stenice

  • Najznačajnije su predatorske stenice iz rodova Orius, Nabis, Anthocoris, Pentatomidae;
  • Hrane se vašima, tripsima, grinjima i drugim štetnim insektima.

Predatorske Cecidomide

  • Larve predatorske cecidomide Aphidoletes aphidimiza se hrane vašima;
  • Vrlo su značajni predatori vašiju u polju.

Predatorske larve iz fam. Syrphidae

  • Larve ovih muva su česti predatori biljnih vaši.

Predatorske larve Chrysopa spp.

  • Larve zlatooke se hrane biljnim vašima, tripsima i drugim štetočinama mekog tela;
  • Imaju snažne čeljustu koje zariju u telo žrtve i isisavaju njegove telesne tečnosti.

Entomopatogene gljive

  • Parazitiraju lisne vaši, leptiraste vaši, grinje, gusenice;
  • Izazivaju masovne infekcije i uginjavanje štetočina.

Entomopatogeni virusi

  • U populacijama štetnih sovica na paradajzu prouzrokuju masovno uginjavanje gusenica. Značajni su kao prouzrokovači viroza pamukove

 

Leptiraste vaši

Bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum) i duvanova leptirasta vaš (Bemisia tabaci)

 Na paradajzu se javljaju dve vrste leptirastih vaši – bela i duvanova leptirasta vaš. Imaju sličan razvojni ciklus a tamo gde su obe prisutne duvanova je brojnija zbog kraćeg razvića i rezistentnosti na veliki broj insekticida. Sličnog su izgleda i najlakše je razlikovati odrasle larve, pupe, prema voštanim dlačicama po obodu kojih kod duvanove leptiraste vaši nema dok je bela leptirasta vaš obrasla njima.

Problematične su u zaštićenom prostoru

Obe vrste su vrlo štetne na paradajzu u staklarama a tokom leta su česte i u polju gde mogu praviti štete.U zaštićenom prostoru ovi insekti razvijaju brojne generacije jer imaju povoljne uslove. Ako je proizvodnja paradajza u kontinuitetu tokom cele godine leptiraste vaši se mogu prenamnožiti i nanositi velike štete.

Vektori gemini virusa

Duvanova leptirasta vaš se posebno ističe po štetnosti kao vektorska vrsta biljnih virusa. Velike indirektne štete nastaju usled prenošenja preko 60 biljnih virusa koji su u proizvodnji paradajza vrlo štetni.

Preventivne mere suzbijanja

  • Pre sadnje rasada potrebno je očistiti staklare od biljaka i njihovih ostataka;
  • Za sadnju kristiti samo ne zaražen rasad koji je bez prisustva štetočine;
  • Uništavati korove oko gajilišta biljaka;
  • Treba postaviti žute lepljive klopke u cilju utvrđivanja brojnosti i masovnog izlovljavanja.

Hemijske mere suzbijanja

  • Hemisjke mere suzbijanja se preduzimaju čim se registruje pojava odrslih vaši;
  • Postoje brojni insekticidi koji su registrovani ali se preporučuju oni koji su selektivni za korisne organizme kao što su ulja uljane repice, pimetrozin ili kalijumov sapun koji se smatraju ekološki prihvatljivim;
  • Ova sredstva spadaju u „meke” preparate i dobro ih je kombinivati sa biološkim preparatima .

 

Biološke mere suzbijanja

Da bi se izbegli ostaci pesticida u plodovima koriste se biološki preparati na bazi osice Encarsia formosa. Ona polaže jaja u starije larve leptiraste vaši koje vremenom pocrne i uginjavaju a odatle kasnije izleti nova osica.

  • Osica je komercijalni biološki preparat i ispušta se početkom napada vaši.

Tripsi

Na paradajzu se javlja kalifornijski trips – Frankliniella occidentalis koji je introdukovana vrsta poreklom iz Amerike. Na paradajzu nanosi manje štete nego na paprici ili krastavcima. Trips se hrani biljnim sokom usled čega se javljaju beličaste tačke koje se spajaju u veće nekrotirane pege. Oštećeno lišće dobija srebrenast izgled suši se i ostaje da visi na biljkama. Ishrana na pupoljcima i plodovima iscrpljuje biljku i dovodi do deformiteta ploda.

Preventivne mere

  • Zatvoren objekat, kao i prostor oko njega, u kome se planira proizvodnja treba očistiti od biljaka i biljnih ostataka;
  • Koristiti samo rasad bez prirustva štetočine;
  • Postaviti insekatske mreže na ulazima u gajilišta.

Hemijske mere suzbijanja

  • Skriveni način života otežava efikasnu primenu insekticida te se pribegava zamagljivanju koje daje dobre rezultate;
  • Kada se prska treba koristiti dovoljno rastvora da se obezbedi dobra pokrovnost;
  • U rastvore za prskanje dodavati okvašivače i letnja ulja;
  • Hemijske mere ne daju uvek dobre rezultate i moraju se kombinovati sa biološkim merama

Biološke mere suzbijanja

  • Njihovu primenu treba početi odmah po pojavi štetočine;
  • Koriste se biološki preparati na bazi predatorskih grinja, predatorskih stenica ili larvi zlatooke.

 

Kako se prati pojava i brojnost vaši, leptirastih vaši, tripsa?

U staklarama, za monitoring pojave i brojnosti vaši, leptirastih vaši, tripsa i lisnih minera se mogu koristiti žute ili plave lepljive ploče. One se postavljaju iznad biljaka i podižu se nagore kako usev raste. Dobro je postaviti ih pored vrata i otvora za ventilaciju

Ukoliko želimo da pratimo pojavu i brojnost potrebno je postaviti nekoliko lepljivih ploča, na primer pet ploča na 1000 m2. Ukoliko želimo da lepljivim pločama vršimo masovno izlovljavanje potrebno je postaviti veliki broj lepljivih ploča, jednu po m2.

 

Lisni mineri

Lisni miner paradajza Lyriomiza bryoniae napada paradajz u polju ali u staklenicima je značajnija štetočina. Pre polaganja jaja ženka legalicom pravi štete kada buši list da bi se hranila biljnim sokom. Jaja polaže ispod epidermisa lista. Najvažnije su štete od larvi koje se hrane tkivom lista ispod gornjeg epidermisa. Usled ove ishrane formiraju se uske zmijolike mine (tuneli) bele boje.

Lyriomiza trifolii živi u polju i u staklenicima i ima sličnu biologiju. I ova vrsta je uglavnom štetna u zatvorenom prostoru. Najznačajnije su štete na mladim biljkama. Obe muve mineri se šire žaraženim rasadom a obzirom da nisu dobri letači mogu se širiti na manje udaljenosti letom. Larve su zaštićene u minama te je njihovo suzbijanje otežano.

Preventivne mere suzbijanja

  • Uništavanje biljnih ostataka i korišćenje nezaraženog rasada;
  • Za uspešno suzbijanje ovih vrsta koristiti žute lepljive klopke kojima se prati pojava i brojnost muva. Veći broj ovih klopki pomaže u smanivanju brojnosti muva;
  • Listovi na kojima se uoče prve mine treba

Hemijske mere suzbijanja

  • Neposredno nakon piljenja, dok su mine veličine par milimetara, larve se mogu suzbiti aktivnim materijama imidakloprid, tiametoksam i metomil;
  • Preparati koji se korisite za leptirastu vaši (piretroidi) suzbijaju i ove

Biološke mere suzbijanja

  • U početku napada ispuštaju se parazitske osice Dacnusa sibirica i Dygliphus issae
  • Entomopatogene nematode se unose u zemljište da parazitiraju lutke

 

 

Grinje

Običan paučinar – Tetranichus urticae

Običan paučinar je grinja tipičnog izgleda žuto zelene boje sa dve pege na leđima. Na visokim temperaturama u zaštićenom prostoru grinja se brzo razmnožava tako da može razviti i 20 generacija godišnje. Na povrću koje formira plodove najveće štete nanosi krastavcu, tikvicama, paprici dok su na paradajzu manje štete. U polju napada iste biljke ali u nižem intenzitetu. U polju su uvek jače napadnuti ivični delovi pored prašnjavih poljskih puteva. Prašina koja pada na biljke smeta predatorskim vrstama da efikasno redukuju brojnost grinje te se one tu više umnože. U zaštićenom protoru običan paučinar razvije vrlo veliki broj generacija. Grinja se hrani na licu lista gde nastaju hlorotične pege koje daju karakterističan simptom. Ova grinja proizvodi paučinu unutar koje se vide jedinke.

Oštećene biljke ranije završavaju vegetaciju, zaostaju u porastu i formiraju sitnije plodove.

 

Preventivne mere suzbijanja

  • Uklanjanje i uništavanje korova i biljnih ostataka;
  • Detaljno čišćenje staklara i dezinsekcija pre početka nove

Hemijske mere suzbijanja

  • Tretiranja izvoditi čim se uoče grinje;
  • Ako se ovo tretiranje poklopi sa tretmanom protiv bele leptiraste vaši koristiti insektoakaricid;
  • Za suzbijanje se mogu koristiti svi preparati navedeni u Kontrola pojave i razvoja rezistentnosti, kao i sumpor i kalijumov sapun;
  • Bez obzira na odabrani akaricid dodavanje ulja povećava efiskanost, a obavezno je smenjivanje akaricida različitog mehanizma

Biološke mere suzbijanja

  • Komercijalni biološki preparat na bazi predatorske grinje Phytoseiulus persimilis se najčežće koristi za suzbijanje ove grinje;
  • Primenjuje se u početku napada grinje;

Rđasta grinja – Aculops lycopersici

Rđasta grinja paradajza je povremena štetočina paradajza u zaštićenom prostoru. Grinje šiškarice su plen brojnih prirodnih neprijatelja koji kontrolišu brojnost populacija ove grinje. Kada se unište prirodni neprijatelji dolazi do masovne pojave rđaste grinje. Primena sumpora ometa razvoj ove grinje. Suzbijanjem T. urticae suzbija se i ova štetočina. Biološko suzbijanje ispuštanjem predatora za sada nije rešeno.

 

Article written by

Please comment with your real name using good manners.

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial