3.7 Paradajz – SUZBIJANJE ŠTETOČINA

SUZBIJANJE ŠTETOČINA

Zelena breskvina vaš – Myzus persicae

Zelena breskvina vaš je vrlo rasprostranjena štetočina i javlja se na velikom broju biljaka. Kada su vaši u velikoj brojnosti tada nanose direktne štete isisavanjem biljnih sokova. Usled obilne ishrane dolazi do pojave medne rose na kojima se razvija čađavica. Indirektne štete su značajnije jer vaš prenosi brojne biljne viruse. Ova vaš je efikasan vektor preko 100 biljnih virusa.

Izgled. Odrasle beskrilne vaši su zelene, žute ili crvene boje duge oko 2 mm. Krilate vaši su sa tamno mrkom glavom i grudima dok im je trbuh zelen sa tamnim poprečnim prugama. Vrsta prezimljava u jajetu svetlo crne boje uglavnom na breskvi, ređe na trešnji, mareli i šljivi. U proleće se na breskvi razvije nekoliko generacija beskrilnih vaši. Krilate vaši se javljaju maju i tada preleću na paradajz i brojne druge biljke i naseljavaju ih. U zaštićenom prostoru vaš se razvija u kontinuitetu i bez polaganja jaja.

Mere suzbijanja. Zelena breskvina vaš je razvila rezistentnost na insekticide iz grupe karbamata, organofosfata i piretroida, te je potrebno voditi računa o tome prilikom suzbijanja.

Na paradajzu se takođe može javiti i vaš Macrosiphum euphorbiae, koja je krupnija. Njene beskrilne jedinke su zelene ali mogu biti i žute ili crvenkaste. Kornikule su iste boje kao i telo. Krilate jedinke su slične boje kao i beskrilne. Ova vaš je takođe značajan vektor jer može preneti preko 40 biljnih virusa.

 

Bela leptirasta vaš – Trialeurodes vaporariorum

Bela leptirasta vaš je kosmopolitska vrsta koja se hrani na velikom broju gajenih i korovskih biljaka. Najštetnija je na paradajzu i krastavcima.

Izgled. Odrasla vaš je krilata, bele boje, dugačka oko 2 mm. Jaja su svetlo žute boje i pre piljenja dobijaju sivu boju. Sveže ispiljene larve su pokretne, sitne i teško uočljive golim okom. One se fiksiraju za biljku i tu provedu celo razviće. Svi razvojni stadijumi bele leptiraste vaši se nalaze na naličju listova. Odrasle krilate jedinke se uvek masovno nalaze na vršnim listovima gde polažu jaja, dok se larve i lutke hrane na donjim listovima.

Simptom oštećenja. Štete nanose larve i odrasli sisanjem biljnih sokova čime slabe biljku. Tipičan simptom ishrane ove štetočine je medna rosa na plodovima i listovima, na koju se kasnije nastanjuju gljive čađavice. Ova štetočina može značajno smanjiti prinos paradajza. Vaš ubada stilet u list i iz floema isisava sokove i tako iscrpljuje biljku. Kao posledica prekomerne ishrane biljni sok se iz vaši prosipa po listovima biljaka i tu se javlja medna rosa koja dodatno šteti biljkama. Treća manifestacija štetnosti adulta ove vaši je mogućnost prenošenja više biljnih virusa.

Mere suzbijanja. Za praćenje pojave i leta ove štetočine koriste se žute lepljive ploče. U zaštićenom prostoru insekt se razvija tokom cele godine. Kada otopli insekt se razvija i u polju sve do zime.

Ženke polažu do 100 jaja i mogu se pariti odmah po ekloziji. U stakleniku jedna generacija završi razviće za tri do četiri nedelje, tako da se godišnje može razviti 10-12 generacija.

 

Leptirasta vaš duvana – Bemisia tabaci

b.tabaci je vrlo slična beloj leptirastoj vaši pri čemu se pod uveličanjem mogu uočiti razlike kod lutki jer ove nemaju dlake na dorzalnom delu. Krila kod ove vaši su manje vertikalno pozicionirane. I kod ove štetočine, svi razvojni stadijumi se nalaze na naličju listova gde sisaju biljne sokove i slabe biljku. Višak nesvarenih biljnih sokova se iz tela vaši preliva na listove te se tu razviju čađavice. Indirektne štete nastaju usled prenošenja preko 60 biljnih virusa koji su u proizvodnji paradajza vrlo štetni. Ova vrsta je razvila rezistentnost na insekticide te je njeno suzbijanje otežano.

 

Kalifornijski trips – Frankliniella occidentalis

Kod nas je kalifornijski trips prisutan preko 20 godina. Najveće štete nanosi na plodovima paprike, krastavca dok su štete na paradajz sporadične. Pored direktnih šteta ova vrsta prenosi i vrlo štetan virus bronzavosti paradajza.

Izgled. Kalifornijski trips je sitan insekt, dužine 1,5 mm, sa krilima na kojima su rese. Boja odraslih varira od žute do tamno mrke. Larve su još sitnije od imaga, svetlije boje. Tokom godine može razviti 15 generacija. U staklenicima napad tripsa počinje već u februaru, dok se na otvorenom polju u većem broju javljaju tokom leta. Larve i odrasli tripsi se hrane sisajući sokove sa naličja lista. Usled ove ishrane javljaju se beličaste pege koje se spajaju zahvatajući čitavu površinu lista koji se potom suše. Tripsi se takođe hrane i u pupoljcima i cvetovima gde takođe nanose velike štete. Njihova ishrana pogotovu na mladim plodovima je vrlo štetna jer dovodi do deformiteta.

 

 

Lisni mineri – Lyriomiza bryoniae i Lyriomiza trifolii

Lyriomiza bryoniae je sitna muva veličine oko 2 mm. Sreće se i u polju ali je u staklenicima značajnija štetočina. Pre polaganja jaja ženka legalicom buši list da bi se hranila biljnim sokom. Jaja polažu ispod epidermisa lista. Glavne štete izazivaju larve hraneći se tkivom lista ispod gornjeg epidermisa. Usled ove ishrane formiraju se uske zmijolike mine (tuneli) bele boje. Štete su najveće na mladim biljkama. U toku godine ima više generacija, naročito u staklarama gde su povoljni uslovi za razvoj. Odrasla larva napušta list i pada na zemljište gde se učauri. Prezimljava lutka koja je u površinskom sloju zemljišta.

Lyriomiza trifolii – je poreklom iz Amerike i u Srbiji je prvi put registrovana 1980. godine. Živi u polju i u staklenicima i ima sličnu biologiju. Po izlasku iz lista odrasla larva se učauri na zemljištu ili na listu i tu prezimljava. Mine ove vrste se mogu razlikovati od prethodne. I ova vrsta je uglavnom štetna u zatvorenom prostoru.

Obe muve mineri se šire zaraženim rasadom i na manje udaljenosti letom s obzirom da nisu dobri letači.

 

Običan paučinar Tetranychus urticae

Običan paučinar je grinja žuto zelene boje sa dve tamnije pege na leđima. Na visokim temperaturama u zaštićenom prostoru grinja se brzo razmnožava tako da se može razviti i 20 generacija godišnje. Na povrću plodovitom povrću najveće štete nanosi krastavcu, tikvicama, paprici dok su na paradajzu štete sporadične. Oštećene biljke ranije završavaju vegetaciju, zaostaju u porastu i formiraju sitnije plodove.

U polju napada iste biljke ali u manjem intenzitetu. Grinja se hrani na licu lista gde nastaju hlorotične pege koje pri velikom napadu mogu da zauzimaju celu lisnu površinu. Ova grinja proizvodi paučinu unutar koje se vide pauci. Okolina mesta gajenja paradajza treba da bude očišćena od korova. Zatravnjivanje i redovno košenje okoline objekata takođe umanjuje mogućnost pojave običnog paučinara. Praćenje prisustva i brojnost običnog paučinara mora se redovno izvoditi. Nakon uočavanje prisustva vrši se suzbijanje primenom insekto akaricida na bazi aktivnih materija: oksimatrin (Srbija 3 dana karenca), bifentrin (Srbija i EU 7 dana karenca), abamektina (EU 3 dana karenca), fenbutatin oksid (EU 4 dana karenca) i buprofezin (EU 3 dana karenca). Od bioloških mera borbe mogu se koristiti predatori Phytoseiulus persimilis i Amblyseius californicus. Ukoliko je brojnost veća, za suzbijanje se mogu korisititi ulja uljane repice u koncentracijama 1,0 do 1,5%.

Rđasta grinja – Aculops lycopersici

Rđasta grinja paradajza ili erinoza je opasna štetočina u zaštićenom prostoru. Ova grinja je vrlo sitna od 0,15 do 0,24 mm, rđaste je boje i ne vidi se golim okom. Usled sisanja sokova listovi paradajza po obodu menjaju boju i uvijaju se. Jako napadnute biljke poprimaju rđastu boju i suše se. Pokožica oštećenih plodova je gruba i puca dobijajući izgled plute. U zaštićenom prostoru se razvija tokom cele godine dok na otvorenom polju je štetna u toplim i sušnim godinama.

 

Pamukova (kukuruzna) sovica – Helicoverpa armigera

Pamukova sovica je štetočina koja se javlja svake godine. U godinama sa toplim i suvim letom populacija ove štetočine postaje veoma brojna i može da prouzrokuje potpuno uništenje prinosa bilo direktnim putem ishranom gusenica, ili indirektno otvaranjem „ulaznih vrata” za gljive i bakterije u plod.

Deo populacije prezimi u zemljištu u stadijumu lutke, a jedan broj leptira doleće iz područja Mediterana. Jaja polaže direktno na plod paradajza i odmah po piljenju gusenica se ubušuje u plod. Jaja su bele, biserne boje i lako se uočavaju na zelenim plodovima.

Pošto se pojava domaćih i doletelih leptira preklapa, u polju su istovremeno prisutni i leptiri i jaja i gusenice pamukove sovice. Zbog toga je u cilju efikasnog suzbijanja potrebno sprovoditi sledeće mere:

  1. Pratit pojavu leptira putem svetlosnih i feromonskih klopki;
  2. Praviti prognoze pojave jaja i gusenica u zavisnosti od meteoroloških uslova;
  3. Vreme suzbijanja uskladiti sa mehanizmom delovanja primenjenog insekticida;
  4. Interval između dva tretmana treba uskladiti sa osobinama primenjenog insekticida;
  5. Izbor insekticida zavisi od sorte/hibrida paradajza i faze zrelosti ploda;
  6. Ukoliko je potrebno izvesti više tretmana na istoj parceli koristiti insekticide različitog mehanizama delovanja

U cilju efikasnog suzbijanja H. armigera nekih godina je potrebno izvesti od četiri do šest tretmana.

 

Gama sovica – Autographa gamma

Gama sovica ima slične osobine kao i pamukova sovica. Razlika je u tome što ima malu, stabilnu populaciju kod nas, a postaje važna štetočina u slučaju velikih migracija iz Mediterana. Mere praćenja i suzbijanja su iste kao kod pomukove sovice. Tokom godine obično je dovoljno uraditi jedno suzbijanje gusenica u usevu paradajza.

 

Paradajzov moljac – Tuta absoluta

Od 2006 godine paradajzov moljac, domaća vrsta u Americi, postaje značajna štetočina paradajza u Evropi. S obzirom da se paradajz uvozi iz južnih krajeva Evrope i da se štetočina širi aktivnim letom, velika je verovatnoća da će uskoro postati problem i u našoj zemlji. Leptiri imaju raspon krila od 8 do 10 mm. Jaja su mala, veličine od 0,2 do 0,4 mm. Ženka ih polaže uglavnom na naličje lista, ali i na druge delove paradajza. Ima veliki broj generacija posebno u plastenicima. Preporučuje se upotreba feromonskih klopki za praćenje pojave ove štetočine. Ukoliko se konstatuje prisustvo ove štetočine primena insekatskih mreža, pravljenje predulaza u plastenike i staklenike može u velikoj meri smanjiti intenzitet napada. Uništavanje korova oko objekata je neophodna mera. Preporučuje se i upotreba klopki za masovno izlovljavanje. Od korisnih insekata za suzbijanje se mogu koristiti Nabis pseudoferus i Trichogramma achaeae. Suzbijanje pesticidima je otežano jer je prisutan veliki broj generacija koje se prepliću. Dobru efikasnost su pokazale aktivne materije azadiraktin, abamektin benzoat, indoksakarb, spinosad, hlorantraniliprol, lufenuron i novaluron. Međutim, potreba za čestom primenom pesticida otežava proces berbe a takođe na plodovima se mogu javiti ostaci pesticida iznad dozvoljene količine, pa primena nepesticidnih mera u kontroli ove štetočine ima ogroman značaj.

Article written by

Please comment with your real name using good manners.

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial