Povrtarstvo

Kalijum

Kalijum

Kalijum za bolju otpornost – Srbija se po potrošnji mineralnih đubriva nalazi pri dnu u Evropi. Naročito zaostajemo u primeni kalijumovih đubriva. Mogući razlig za to je relativno dobra obezbeđenost većina naših tipova zemljišta kalijumom. Većina povrtarskih vrsta se svrstava u kalifilne biljke, što znači da se odlikuju većom potrebom za ovim elementom. U pepelu većine gajenih biljaka od svih… Read more →

Dobar Rasad - Dobar Rezultat

Dobar Rasad – Dobar Rezultat

Rasad – Proizvođači ranog povrća prilagođavajući vreme sadnje proizvodnim uslovima u zaštićenom prostoru, setvu i proizvodnju rasada povrća obavljaju u više rokova. Zavisno od setvenih rokova rasad povrća se nalazi u različitim fazama. Pre svega, proizvođačima koji će tek obaviti setvu savetujemo da za setvu koriste dezinfikovano i kvalitetno seme koje ima visoku biološku vrednost. Predsetveno tretiranje semena ima za… Read more →

Sadnja rane paprike

Sadnja rane paprike

Sadnja rane paprike – Paprika se u našim uslovima uglavnom proizvodi iz rasada. Proizvodnjom preko rasada produžava se vegetacija, povećava se broj berbi, a time i ukupan prinos .Obezbeđuje se i ranije pristizanje što je veoma značajno. U proizvodnji rasada je veoma bitno da se proizvede kvalitetan rasad jer je dokazano da od kvaliteta rasada kod paprike u velikoj meri… Read more →

UREA - osobine

UREA – osobine

UREA kao vrsta đubriva – Đubrenje poljoprivrednih kultura je neophodna. Jedno od đubriva koje se koristi je urea.P redstavićemo Vam njene osnovne karakteristike i način primene. Osobine: Urea (karbamid, mokraćna kiselina) je organsko jedinjenje, a po hemijskom sastavu je diamid ugljene kiseline. To je veoma koncentrovano azotno đubrivo sa 46 % azota. Sadržaj azota u 1 kg UREE jednak je… Read more →

Kalcijumova djubriva, upotreba i namena

Kalcijumova djubriva, upotreba i namena

Kalcijumova djubriva se unose u zemljište plićim ili dubljim zaoravanjem, zavisno od starosti zasada, kao i fosforna i kalijumova đubriva. Za razliku od ostalih đubriva, ona se NE koriste za redovno đubrenje, nego izuzetno kao interventno djubrenje u cilju popravke fizičko-hemijskih osobina zemljišta. Kalcijumova djubriva imaju veću primenu pri pripremi zemljišta za podizanje voćnjaka, u cilju popravke pH vrednosti (meliorativno đubrenje)…. Read more →

Mladi Luk u Plasteniku - osnove

Mladi Luk u Plasteniku – osnove

Pri sadnji krupne lukovice (u zavisnosti od sorte) odnosno arpadžika, mladi luk se brzo razvija. U ishrani se osim ove mlade biljke koriste i mlade lukovice sorte srebrnjaka koje kod nas dospevaju u proleće (maj-jun), a pri pokrivanju agrotekstilom zimi (II i III) i u rano proleće (IV—V). U proizvodnji iz arpadžika i rasada osnovno je podesiti termine proizvodnje mladog… Read more →

Peršun u plasteniku - osnove

Peršun u plasteniku – osnove

Peršun niče na temperaturi od 2°C, optimum je na oko 20°C, a za rast listova i korena optimalna temperatura je oko 18°C. Otpomiji je prema niskim temperaturama nego mrkva. Mlade biljke mogu podneti mrazeve do -10°C, a u fazi obrazovanog zadebljalog korena i 20°C, pa uspešno prezimljava. Peršun je biljka dugog dana, sa povećanom potrebom za svetlošću. Pri nedostatku svetlosti… Read more →

Uzgoj celera - osnove

Uzgoj celera – osnove

Celer se može gajiti na otvorenom jer je ova biljka vrlo otporna i podnosi jake zime. Može se držati u vrtu tokom cele godine. Za uspešno gajenje celera najbolje je plodno, srednjeteško zemljište, neutralne do slabo kisele reakcije, bogato humusom kako bi bilo propusno za kiseonik i vodu. U predelima sa umerenom kontinentalnom klimom, celer najbolje uspeva na prosečnim dnevnim temperaturama od oko 20°C…. Read more →

Beli Luk - osnove

Beli Luk – osnove

Beli luk nije zahtevan po pitanju temperaturnih uslova. Klija na od 3 do 5 stepeni, koren raste na deset, nadzemni deo biljke na oko 17 stepeni, a rast čenova i dozrevanje lukovica na od 20 do 25 stepeni. Sadnja je najbolja u rano proleće , a ako se ostavi za kasnije periode, koren je slabiji, manja nadzemna masa a manja je… Read more →

Pasulj - osnove

Pasulj – osnove

Pasulj se u Srbiji gaji na više od 20.000 hektara, a prosečni prinos po aru je oko 15 do 20 kg. Uzgoj pasulja je moguć i u združenoj setvi sa kukuruzom. Pasulj je leguminozna biljka i na njegovom korenu žive bakterije azotofiksatori, zahvaljujući kojima se godišnje u zemljištu stvori azota oko 150 kg/ha. Uslovi za gajenje pasulja Da bi se osigurala dovojna isplativost od uzgoja pasulja, od… Read more →