Posebne sorte – Crvena vina imaju svoj šarm. Neka od njih imaju potencijal da “lepo” stare, da tokom čuvanja dobijaju na kompleksnosti i sreća je piti takva vina. Sorte koje daju takva vina su : Pino noar (Pinot noir) Ova čuvena sorta je zaštitni znak francuske regije Burgundije za crvena vina. Neka od najboljih vina koja se proizvode od ove… Read more →
Berba grožđa Određivanje zrelosti grožđa ima veliki značaj za obavljanje berbe onda kada njegov sastav i ogranoleptičke osobine najviše odgovaraju njegovoj nameni odnosno tehnološkoj upotrebi. Od sastojaka grožđa posebno su značajni količina šećera i kiselina u njemu. Do pune zrelosti grožđa i dolazi onda kada se na kraju faze sazrevanja ustanovi da se u dva uzastopna merenja, u razmaku od… Read more →
ORGANSKA ĐUBRIVA Kao organska đubriva koriste se: stajnjak, kompost, treset, glisnjak, zelenišno đubrenje, treset, osoka, drveni pepeo, biljni rastvori i druge otpadne organske materije nastale kao sporedni proizvodi u prehrambenoj tehnologiji i industriji. U svetu se koristi čitav niz gotovih, deklarisanih vrsta organskih đubriva. Krvno brašno (15% N, 1,3% fosfora, 0,7% kalijuma) koristi se kao azotno đubrivo (1,5 kg na… Read more →
Virusi koji nanose velike štete. Privredno najštetnije i najraširenije vrste virusa u našoj zemlji su infektivna degeneracija i uvijenost lišća vinove loze. Sorte koje su tolerantne prema ovom virusu imaju zadovoljavajući prinos. Međutim, osetljive sorte imaju velike gubitke u proizvodnji koji se kreću od 50-90%. Ovaj virus nepovoljno deluje na srašćivanje tkiva na spojnom mestu kao i na slab razvoj korena… Read more →
OSOKA ili Tečni stajnjak sadrži hranljive materije u oblicima koji su dostupni biljkama. Hranljiva vrednost sastojaka zavisi od vrste i kategorije životinja, načina uzgoja, vrste ishrane i od vremena i načina iznošenja na poljoprivredne površine. Tečni stajnjak može da sadrži u sebi veću ili manju količinu sredstava za dezinfekciju. Količina ovih sredstava je jedan od ograničavajućih faktora norme tečnog stajnjaka… Read more →
FOLIJARNA prihrana – Hranivo aplicirano na ovakav način može brzo da deluje, brzo dospeva do hloroplasta, gde se obavlja proces fotosinteze, a i stepen iskorišćenja hraniva unetog na ovaj načinje izuzetno visok. Folijarnom ishranom izbegava se antagonizam između pojedinih elemenata, fiksacija hraniva u zemljištu, kao i međusobno vezivanje jona u oblike koji nisu pristupačni biljkama. U proizvodnji povrća, kao u… Read more →
NAVODNJAVANJE – Vreme zalivanja, kvalitet i količina vode za navodnjavanje Vreme zalivanja u bašti moguće je odrediti tzv. vizuelnom metodom. Uzme se zemlja sa 15 do 20 cm dubine i zgnječi čvrsto u ruci. Ako se ne obrazuje grudva, zemljište je veoma suvo i biljke su oštećene od suše. Ako se obrazuje grudva, ali nije čvrsta, vreme je za zalivanje,… Read more →
Prihrana vinove loze azotnim đubrivom KAN-om obavlja se rano u proleće kod prve obrade zemljišta jer će najveći deo azota vinova loza iskoristi do cvetanja. Preporučuje se dodati, uvažavajući količinu azota doda u pri jesenjem đubrenju, 10 g/m2 KAN-a 27% N. Prihrana se obavlja u dva navrata, i to početkom vegetacije i posle cvetanja ili ½ početkom vegetacije, ¼ posle… Read more →
Kalijum za bolju otpornost – Srbija se po potrošnji mineralnih đubriva nalazi pri dnu u Evropi. Naročito zaostajemo u primeni kalijumovih đubriva. Mogući razlig za to je relativno dobra obezbeđenost većina naših tipova zemljišta kalijumom. Većina povrtarskih vrsta se svrstava u kalifilne biljke, što znači da se odlikuju većom potrebom za ovim elementom. U pepelu većine gajenih biljaka od svih… Read more →
Vezivanje glave čokota, lastara – Za sve poznate oblike čokota sa srednje visokim i visokim stablom postoji potreba da se stabla, glave i lukovi kordunica vezuju. Stablo i glava čokota vezuju se uz kolac ili stub, a krakovi redovno uz žicu. Ako za stablo nije obezbeđen kolac, pritka, stub ili druge vrste naslona, tada se delovi čokota, tj. stablo, glava… Read more →
