POJAVA azotne DEPRESIJE i đubrenje u jesenjem periodu. Poznato je u poljoprivrednoj praksi da se vrlo često lome koplja u vezi primene mineralnih hraniva. Jedno od najproblematičnijih pitanja je primena azota u jesenskom razdoblju. U ovom tekstu navesćemo jedan od pogleda u vezi količina i vremena primene azotnih hraniva.
Osnovu u ratarskoj proizvodnji predstavljaju osnovna obrada i osnovno đubrenje. U svakoj delatnosti važna je dobra osnova a svakako i u poljoprivredi kao fabrici bez krova gde je proizvodnja limitirana uslovima poput vrste zemljišta, konfiguracija terena, visina podzemnih voda, padavina i mnogim drugim. Osnovnoj obradi kao i osnovnom đubrenju se kod nas vrlo često ne poklanja puna pažnja pa ovi propusti na temelju svake proizvodnje neizbežno vode i smanjenju ukupnog prinosa gajene kulture.
Evidentno je da se kod nas u jesenjem razdoblju ne koristi dovoljna količina mineralnih hraniva a naročito ne dovoljno azota. Poznajući činjenicu da je azot vrlo mobilan element i da se vrlo lako ispire u dublje slojeve, proizvođači često potpuno izbegavaju njegovu upotrebu u jesen i tu prave veliku grešku. Naime, da bi se azot spustio na 1,5 metara dubine potrebno je oko 500 litara padavina po metru kvadratnom a to je znatno više nego što u našim uslovima tokom zime padne. Na teškim zemljištima poput smonice, parapodzola i sl. ovo ispiranje je manje a i sa tih dubina većina strnina i krmnih biljaka mogu koristiti azot, osobito u slučaju suše krajem proleća i početkom leta. Druga stvar je sa nagnutim terenima, lakim zemljištima i visokim podzemnim vodama, i u ovakvim uslovima treba biti vrlo umeren pri upotrebi azota u jesen.
Naravno, azot je potrebno uneti u ovom razdoblju ne samo kao potrebno hranivo za strnine i proletne kulture već i kao neophodan element za očuvanje mikrobiološke aktivnosti zemljišta. za bolju razgradnju organskih ostataka ili kukuruzovine u tlu potrebno je dodati od 6 do 10 kg azota po toni ostataka i ovu količinu ne treba računati u bilans hraniva za narednu godinu. Pravilo je da žetvenih ostataka kod kukuruza u zemljište ima približno onoliko koliko je uzgojena kultura dala prinos suhog zrna. U slučaju da je zaorana veća količina organske materije a da nije dodavan azot u zemljište može doći do nepovoljnog odnosa ugljenika i azota i pojave takozvane azotne depresije tj. manjka azota jer je sav slobodni azot u zemljištu angažiran u procesima razgradnje žetvenih ostataka. ovo može prouzročiti pojavu žutila a kasnije i crvenila lista pšenice i ostalih strnina krajem zime što rezultira zaostatkom u porastu a kasnije i smanjenjem prinosa.
Sledeći razlog za obavezan unos jednog dela azota u jesenskom razdoblju je taj što primena veće koiličine azota predsetveno u proleće bez upotrebe depozitora na veću dubinu može uzrokovati slabije klijanje i nicanje i pogoršanje sklopa gajene kulture. Površinski rasturen azot a naročito fosfor i kalij koji su slabo pokretni u zemljišnom kompleksu u slučaju suše ne mogu doći u zonu korenovog sistema pa samim tim biljka ostaje neishranjena iako hraniva ima u izobilju.
Uzevši sve ovo u obzir naša preporuka je da pri osnovnoj obradi u jesenskom razdoblju u zemljište treba obavezno uneti celokupnu količinu fosfora i kalija i polovinu potrebnog azota. Drugu polovinu azota primijeniti predsetveno i u prihrani korištenjem KAN-a na slabo kiselim i kiselim zemljištima ili UREE na baznim zemljištima.
PSSS ČAČAK Dipl.ing Milan Damljan